Istraživači su posmatrali 5.682 odrasle osobe, više od polovine činile su žene sa prosečnom starošću od 56 godina, u velikoj višegeneracijskoj studiji koja je radila na otkrivanju faktora rizika za srčana oboljenja.
Naučnici su koristili kombinaciju intervjua, fizičkih pregleda, laboratorijskih testova i procena koristeći smernice Američkog udruženja za srce poznatih kao Osam esencijalnih koraka. One uključuju informacije u vezi sa ishranom, fizičkom aktivnošću, spavanjem, pušenjem, telesnom težinom, nivoom holesterola i šećera u krvi, kao i krvnim pritiskom kako bi se odredio rezultat koji ukazuje na kardiovaskularno zdravlje.
Naučnici su takođe procenili biološku starost na osnovu metilacije DNK, kao i genetsku sklonost osobe ka ubrzanom biološkom starenju.
- Neki ljudi veruju da su osuđeni na bolest zato što član njihove porodice, na primer roditelj, ima srčano oboljenje - rekao je dr Iu-Ming Ni, kardiolog iz Kaliforniji.
- Ali ova studija je pokazala suprotno. Briga o sebi usporava posledice koje donosi starenje. Studija je zapravo pokazala da su ljudi sa većim genetskim rizikom koji su pratili Osam koraka poboljšali svoje kardiovaskularno zdravlje mnogo više od onih koji nisu imali genetski rizik. Mislim da je to veoma važna stvar. Niste osuđeni na srčani udar zbog genetike - rekao je Ni.
Studija je jasno pokazala da možete mnogo da uradite i da zdrav način života ne samo da smanjuje rizik od srčanih oboljenja, već u određenoj meri može da promeni vaše gene. Što više brinete o sebi, to više usporavate starenje.
Metilacija DNK koristi se za procenu biološkog starenja koje je određeno genetikom i životnim stilom koji uključuje i stres. Smatra se da što ste biološki stariji u odnosu na vaše stvarne godine to ste pod većim rizikom od razvoja kardiovaskularnih bolesti.
Osam esencijalnih koraka
Osam esencijalnih koraka su ključne mere za poboljšanje i održavanje kardiovaskularnog zdravlja, prema definiciji Američkog udruženja za srce. Pomažu u smanjenju rizika od srčanih bolesti, moždanog udara i drugih velikih zdravstvenih problema.
1. Hranite se bolje
Prihvatite zdrav način ishrane koji uključuje integralne žitarice, puno voća i povrća, nemasne proteine, orašaste plodove, semenke i pripremu hrane na uljima kao što su maslinovo i uljane repice.
2. Budite aktivniji
Odrasli treba da budu dva i po sata umereno ili 75 minuta snažnije fizički aktivni nedeljno. Deca treba da budu aktivna 60 minuta svakog dana, što uključujuje i igru.
3. Ostavite duvan
Tradicionalne i elektronske cigarete su vodeći uzrok smrti koja se može sprečiti u SAD, uključujući oko trećine svih smrtnih slučajeva od srčanih bolesti. Otprilike 40 odsto dece uzrasta od 3-11 godina izloženo je pasivnom pušenju.
4. Zdravo spavajte
Većini odraslih je potrebno 7-9 sati sna svake noći. Deci je potrebno više: 10-16 sati za uzrast do pet godina, uključujući i popodnevno spavanje; 9-12 sati za one od 6-12 godina i 8-10 sati za uzrast od 13-18 godina. Adekvatan san podstiče regeneraciju, poboljšava funkciju mozga i smanjuje rizik od hroničnih bolesti.
5. Upravljajte težinom
Postizanje i održavanje zdrave težine ima mnogo prednosti. Indeks telesne mase, numerička vrednost vaše težine u odnosu na vašu visinu, je koristan merač. Optimalni BMI je do 25, ali se manji od 18,5 smatra nedostatkom težine. Možete ga izračunati sami ili se konsultovati sa lekarom.
6. Kontrolišite holesterol
Visok nivo LDL ili "lošeg" holesterola može da dovede do srčanih oboljenja. Lekar može da uzme u obzir LDL holesterol kao poželjan broj za praćenje, a ne ukupni holesterol, jer može da se meri bez prethodnog gladovanja i pouzdano se izračunava.
7. Kontrolišite šećer u krvi
Većina hrane koju jedemo pretvara se u glukozu (ili šećer u krvi) koji telo koristi kao energiju. Tokom vremena, visok nivo šećera u krvi može da ošteti srce, bubrege, oči i nervni sistem. Kao deo testiranja, praćenje hemoglobina A1c može da bude bolje za dugoročnu kontrolu kod ljudi sa dijabetesom ili predijabetesom.
8. Držite pritisak pod kontrolom
Krvni pritisak u prihvatljivim granicama vas duže održava zdravim. Optimalni krvni pritisak je 120/80 mm Hg. Visok pritisak se definiše kada je sistolni (gornji) viši od 130-139 mm Hg (gornji) ili dijastolni (donji) pritisak viši od 80-89 mm Hg.
Pripremila: N.L.
Izvor: Medicalnewstoday.com/Zdravlje.kurir.rs
NE PROPUSTITE
