Da li kafa zaista smeta ljudima sa najčešćom aritmijom? Presudno je koliko je pijete
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborPacijentima sa atrijalnom fibrilacijom dugo se savetovalo da ograniče ili potpuno izbace kafu zbog bojazni da kofein može da izazove ili pogorša aritmiju. Međutim, rezultati randomizovanog kliničkog ispitivanja DECAF dovode ovu preporuku u pitanje - jedna šolja kafe dnevno ne samo da nije povećala rizik od ponovne aritmije već je bila povezana sa manjim brojem recidiva.
U studiji je učestvovalo 200 pacijenata sa perzistentnom atrijalnom fibrilacijom ili atrijalnim flaterom (ubrzanim i nepravilnim srčanim ritmom koji nastaje u pretkomorama) uz raniju atrijalnu fibrilaciju, kojima je bila zakazana električna kardioverzija (vraćanje srca u normalan ritam pomoću kontrolisanog električnog impulsa). Posle uspešnog vraćanja ritma, nasumično su podeljeni u dve grupe.
Jedna grupa trebalo je da pije najmanje jednu šolju kafe sa kofeinom dnevno, dok je druga izbegavala kafu, uključujući i bezkofeinsku, kao i druge proizvode sa kofeinom. Praćenje je trajalo šest meseci ili do ponovne pojave atrijalne fibrilacije ili flatera.
Rizik od ponovljene aritmije bio je manji
Pacijenti koji su pili kafu imali su 39 odsto manji rizik od klinički dijagnostikovane ponovne atrijalne fibrilacije ili flatera u odnosu na one koji su izbegavali kafu i kofein. Razlike u neželjenim događajima između dve grupe nisu zabeležene.
Autori ističu da rezultati dovode u pitanje dugogodišnje uverenje da kafa može da izazove ili pogorša atrijalnu fibrilaciju. Nalazi najmanje pokazuju da umeren unos, približno jedna šolja dnevno, kod većine pacijenata verovatno ne povećava rizik od ponovne aritmije.
Da li kafa može i da štiti srce?
Za sada nije poznato zbog čega je kod pacijenata koji su pili kafu zabeleženo manje recidiva. Kafa sadrži veliki broj biološki aktivnih jedinjenja, a kao mogući mehanizmi navode se antiinflamatorna i antioksidativna svojstva, kao i delovanje kofeina na adenozinske receptore koji učestvuju u nastanku atrijalne fibrilacije.
Ipak, istraživači upozoravaju da rezultat ne znači da kafa dokazano štiti od aritmije. Studija je bila relativno mala, a praćenje je trajalo šest meseci. Za potvrdu mogućeg zaštitnog efekta potrebna su dodatna istraživanja.
Rezultati studije DECAF analizirani su u časopisu Cardiovascular Research.
Izvor: News-medical.net/Zdravlje.kurir.rs