Glioblastom, najagresivniji tumor mozga: Ove simptome mnogi zanemare, a mogu biti prvi znak bolesti
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborPostoje bolesti koje se razvijaju gotovo neprimetno, dok se prvi ozbiljni simptomi pojave tek kada je bolest već uznapredovala. Glioblastom je jedna od takvih bolesti – izuzetno agresivan maligni tumor mozga koji se brzo razvija i predstavlja veliki izazov za savremenu medicinu.
Glioblastom nastaje iz ćelija koje se nazivaju astrociti. One imaju važnu potpornu ulogu u nervnom sistemu. Budući da potiče iz glijalnih ćelija, glioblastom pripada široj grupi tumora poznatih kao gliomi.
Među njima, glioblastom je najagresivniji oblik. Istovremeno, on je i najčešći maligni tumor mozga kod odraslih i čini približno polovinu svih malignih tumora mozga u odrasloj populaciji.
Tumor gradusa 4
Glioblastom se klasifikuje kao gliom gradusa 4, što je najviši stepen maligniteta u ovoj grupi tumora.
To znači da tumor raste veoma brzo i širi se u okolno moždano tkivo. Upravo zbog takvog načina rasta, njegovo potpuno hirurško uklanjanje često je veoma teško. Tumorske ćelije mogu prodirati između zdravih ćelija mozga, pa granica između tumora i zdravog tkiva nije uvek jasno određena.
Kako tumor raste, može pritiskati okolne strukture mozga, ali i prodirati u njih i oštećivati zdravo tkivo.
Glioblastom se često označava skraćenicom GBM, dok se raniji naziv „glioblastoma multiforme“ odnosi na istu bolest.
Simptomi zavise od dela mozga koji je zahvaćen
Glioblastom nema jedan karakterističan simptom. Tegobe zavise od mesta na kojem se tumor razvija, njegove veličine i dela mozga koji zahvata.
Među najčešćim simptomima mogu biti:
* učestale ili sve jače glavobolje, naročito ujutru
* glavobolja koja se pogoršava pri ležanju
* mučnina i povraćanje
* problemi sa pamćenjem i koncentracijom
* zbunjenost i teškoće u donošenju odluka
* promene ličnosti i ponašanja
* razdražljivost i nagle promene raspoloženja
* problemi sa vidom, uključujući zamućen ili dvostruki vid
* promene sluha ili zujanje u ušima
* utrnulost ili smanjen osećaj dodira
* promene čula mirisa ili ukusa
* teškoće u pronalaženju reči i razumevanju govora
* nejasan ili otežan govor
* problemi sa ravnotežom i koordinacijom
* slabost lica, ruku ili nogu, naročito jedne strane tela
* otežano gutanje
* epileptični napadi koji se prvi put pojavljuju kod osobe koja ranije nije imala napade
* izražena pospanost i umor
* periodi smanjene budnosti
Važno je, međutim, naglasiti da ovi simptomi ne znače automatski da osoba ima glioblastom. Slične tegobe mogu pratiti i brojna druga zdravstvena stanja, ali u svakom slučaju svaki zahteva pažnju i odlazak kod lekara.
Ovako je Sofi Kinsela opisala trenutak kada je prvi put shvatila da nešto nije u redu:
- U novembru 2022. godine prvi put sam postala svesna da nešto nije u redu. Počela sam da se naginjem na jednu stranu i postepeno sam gubila pokretljivost na levoj strani. Takođe sam počela da dobijam niz jakih glavobolja i da postajem zbunjena. Gubitak pokretljivosti se veoma brzo pogoršao, tako da, kada je moj muž odlučio da treba da odem na magnetnu rezonancu, uspela sam da uđem u auto u Dorsetu, gde smo odseli, ali dok sam izašla iz automobila u Londonu, bila su mi potrebna invalidska kolica.
Zašto nastaje glioblastom?
U najvećem broju slučajeva lekari ne mogu da utvrde tačan uzrok nastanka glioblastoma.
Bolest nastaje kada u DNK ćelija mozga dođe do promena, odnosno mutacija koje poremete normalan način na koji ćelije rastu, dele se i odumiru. Izmenjene ćelije mogu početi nekontrolisano da se umnožavaju i da opstaju duže nego što bi trebalo.
Vremenom se takve ćelije nakupljaju i formiraju tumor. Kako tumor raste, može pritiskati okolne delove mozga, ali i prodirati u zdravo moždano tkivo.
Za razliku od nekih drugih malignih bolesti, većina glioblastoma nije nasledna. Nasledni oblici su veoma retki.
Ko je u većem riziku?
Glioblastom može nastati u bilo kom životnom dobu, ali se najčešće javlja kod starijih odraslih osoba.
Poznat faktor rizika jeste izloženost jonizujućem zračenju, uključujući radioterapiju koja se koristi za lečenje drugih vrsta raka.
Određeni retki nasledni sindromi, među kojima su Lynchov sindrom i Li-Fraumeni sindrom, mogu takođe povećati rizik od razvoja glioblastoma.
Statistički, ovaj tumor se češće javlja kod muškaraca nego kod žena.
Ipak, kod najvećeg broja pacijenata ne postoji jasan odgovor na pitanje zašto je upravo kod njih došlo do razvoja ove bolesti.
Komplikacije mogu biti ozbiljne
Kako raste i zahvata različite delove mozga, glioblastom može izazvati brojne komplikacije.
Među njima su epileptični napadi, otok mozga, promene pamćenja, pažnje i ponašanja, kao i slabost i poremećaji pokreta.
U zavisnosti od mesta na kojem se nalazi, tumor može uticati na govor i vid. U pojedinim slučajevima može ometati protok moždane tečnosti, što dovodi do njenog nakupljanja i povećanja pritiska u mozgu.
Poseban problem predstavlja činjenica da se glioblastom često vraća i nakon lečenja. Zbog toga su redovne kontrole i praćenje pacijenta veoma važni.
Lečenje zahteva kombinaciju različitih metoda
Lečenje glioblastoma zavisi od brojnih faktora – mesta i veličine tumora, njegovih karakteristika, kao i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta.
Najčešće se primenjuju operacija, radioterapija i hemoterapija, često u kombinaciji.
Cilj operacije je, kada je to moguće i bez ozbiljnog oštećenja važnih funkcija mozga, uklanjanje što većeg dela tumora.
Nakon operacije mogu se primeniti zračenje i lekovi protiv raka, kako bi se usporio rast preostalih tumorskih ćelija.
Iako se glioblastom danas smatra bolešću za koju ne postoji sigurno izlečenje, postoje tretmani koji mogu usporiti napredovanje bolesti, ublažiti simptome i produžiti život pacijenta.
Zbog toga se intenzivno istražuju novi načini lečenja, uključujući ciljane terapije i imunoterapiju, u nadi da će budući pristupi omogućiti bolje rezultate.
Da li se glioblastom može sprečiti?
Za sada ne postoji poznat način da se glioblastom pouzdano spreči.
Većina slučajeva nastaje bez jasnog uzroka, a istraživanja nisu pokazala da određene promene načina života mogu značajno smanjiti rizik.
Izbegavanje nepotrebnog izlaganja jonizujućem zračenju može smanjiti rizik, ali takva vrsta zračenja nije česta u svakodnevnom životu.
Glioblastom zato i dalje predstavlja jedno od najtežih pitanja savremene neuroonkologije. Reč je o tumoru koji nastaje u jednom od najosetljivijih i najsloženijih organa ljudskog tela i koji, uprkos velikom napretku medicine, ostaje veliki izazov za lekare, istraživače i pacijente.
Ipak, svako novo saznanje o biologiji glioblastoma otvara prostor za razvoj novih terapija. Borba protiv ove teške bolesti zato se nastavlja – sa ciljem da se pacijentima omogući duži i kvalitetniji život, a jednog dana pronađe i efikasniji način da se bolest zaustavi.
Izvor: mayoclinic.org/zdravlje.kurir.rs