Svaki drugi stanovnik Srbije umire od bolesti srca: Kardiolog upozorava na opasnost koju često potcenjujemo
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborDok svet vodi bitku protiv epidemije gojaznosti, kardiolozi upozoravaju da se iza viška kilograma krije mnogo ozbiljniji problem od estetskog.
Gojaznost je danas prepoznata kao hronična bolest koja višestruko povećava rizik od infarkta, moždanog udara i prevremene smrti. Dobra vest je da medicina danas raspolaže efikasnim načinima da taj rizik značajno smanji, ali samo ako se reaguje na vreme.
Kardiovaskularne bolestiveć decenijama predstavljaju vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji. Statistika je neumoljiva, svaki drugi stanovnik naše zemlje umire od bolesti srca i krvnih sudova. Iza tog podatka krije se broj koji je teško i zamisliti.
„Jedan čitav grad manji izgubimo svake godine zbog bolesti srca. I dalje nismo dovoljno svesni šta to zapravo znači. Zato je krajnje vreme da se svi zajedno osvestimo i počnemo ozbiljno da radimo na prevenciji“, upozorava prof. dr Nemanja Đenić, specijalista interne medicine i interventni kardiolog, profesor na Katedri interne medicine Medicinskog fakulteta Univerziteta odbrane u Beogradu i načelnik Klinike za urgentnu internu medicinu Vojnomedicinske akademije (VMA).
Gojaznost – bolest, a ne estetski problem
Godinama se višak kilograma posmatrao gotovo isključivo kroz prizmu izgleda. Međutim, savremena medicina danas gojaznost svrstava među hronične bolesti koje zahtevaju dugotrajno lečenje i praćenje.
„Gojaznost moramo da shvatimo kao bolest. Kao i svaka druga bolest, ona ima svoj tok, svoje komplikacije i svoj ishod. Najvažnije je da je prepoznamo na vreme i da je lečimo ozbiljno, agresivno i sistematski“, kaže profesor Đenić.
Razlog za ovakav zaokret leži u činjenici da gojaznost ne deluje samo kao jedan od faktora rizika, ona istovremeno pogoršava gotovo sve ostale.
Povišen krvni pritisak, dijabetes tipa 2, poremećaj masnoća u krvi, hronična upala organizma i ateroskleroza međusobno su povezani upravo viškom masnog tkiva. Zato kardiolozi danas gojaznost nazivaju „krunom svih faktora rizika“.
Kako višak kilograma vodi ka infarktu
Srce svakodnevno radi bez prestanka, prilagođavajući se potrebama organizma. Međutim, kada godinama nosi desetine kilograma viška, ono je prinuđeno da radi pod znatno većim opterećenjem.
Vremenom dolazi do zadebljanja srčanog mišića, povećanja krvnog pritiska i ubrzanog razvoja ateroskleroze, procesa tokom kojeg se na zidovima krvnih sudova talože masne naslage.
Kada aterosklerotski plak pukne, stvara se krvni ugrušak koji može potpuno da začepi arteriju koja hrani srce. Tada nastaje infarkt.
„Jedan deo srca ostaje bez krvi i kiseonika. Taj deo više ne može da se kontrahuje i nastupa infarkt. Zato je svaki minut važan. Što pre otvorimo zapušen krvni sud, veće su šanse da spasemo srčani mišić“, objašnjava profesor.
Upravo zato kardiolozi neprestano upozoravaju da bol ili stezanje u grudima, širenje bola u levu ruku, rame ili donju vilicu nikada ne treba ignorisati niti čekati da prođu sami od sebe.
Nije presudna samo telesna težina
Mnogi veruju da je dovoljno pogledati broj na vagi. Međutim, za srce je često važnije gde se masno tkivo nalazi nego koliko ga ukupno ima.
Posebno opasna je takozvana visceralna mast koja se nakuplja oko unutrašnjih organa i manifestuje povećanim obimom struka.
„Masno tkivo nije pasivni depo energije. Ono je veoma aktivan endokrinološki organ koji luči veliki broj supstanci koje podstiču razvoj ateroskleroze i ubrzavaju nastanak kardiovaskularnih bolesti“, ističe profesor Đenić.
Zbog toga upravo smanjenje obima struka predstavlja jedan od najvažnijih pokazatelja uspeha lečenja.
Srce oseća svaki izgubljeni kilogram
Jedna od najznačajnijih promena poslednjih godina jeste pojava novih terapijskih mogućnosti za lečenje gojaznosti.
Velike međunarodne kliničke studije pokazale su da savremeni GLP-1 lekovi ne doprinose samo gubitku telesne težine, već i značajno smanjuju rizik od infarkta, moždanog udara i smrti usled kardiovaskularnih bolesti.
Posebno je značajno što se deo tih koristi ostvaruje čak i pre nego što pacijent izgubi veliki broj kilograma.
„Pokazalo se da su benefiti ovih lekova prisutni čak i bez značajnog gubitka telesne težine. To je jedan od najsnažnijih dokaza da oni deluju i direktno na procese koji dovode do bolesti krvnih sudova“, kaže profesor.
Profesor Đenić podseća da je i Srbija učestvovala u velikim međunarodnim kliničkim istraživanjima.
„Statistika je bila neumoljiva. Pacijenti koji su dobijali terapiju imali su značajno manje velikih kardiovaskularnih događaja, pre svega infarkta. To su rezultati koji su promenili preporuke savremene kardiologije“, naglašava Đenić.
Nikada nije kasno
Jedno od najčešćih pitanja koje pacijenti postavljaju jeste da li postoji trenutak kada je za promenu prekasno. Odgovor profesora Đenića je nedvosmislen:
„Apsolutno nikada nije kasno. Najvažnije je da pogledamo problem u oči i da se suočimo sa njim. Danas imamo veoma efikasne i bezbedne načine da pomognemo ljudima koji žive sa gojaznošću.“
Prema njegovim rečima, prvi znak da terapija daje rezultate često nije broj izgubljenih kilograma.
„Pacijenti najpre kažu da se osećaju bolje. Imaju više energije, lakše hodaju, bolje spavaju, a zatim postepeno dolazi do snižavanja krvnog pritiska, poboljšanja regulacije šećera i masnoća u krvi. To je početak jednog potpuno novog kvaliteta života.“
Partnerstvo umesto zabrana
Savremeni pristup lečenju gojaznosti više se ne zasniva na kratkotrajnim dijetama niti na osećaju krivice zbog viška kilograma.
„Ne volim odnos lekar–pacijent. Više volim da kažem da smo partneri koji imaju isti cilj, da čovek živi duže i kvalitetnije. Kada to postavimo kao zajednički cilj, mnogo lakše dolazimo do rezultata.“
To partnerstvo podrazumeva promenu životnih navika, redovne kontrole, fizičku aktivnost, pravilnu ishranu i, kada postoji medicinska indikacija, primenu savremene terapije. Gojaznost nije stanje koje prolazi samo od sebe, već hronična bolest koja zahteva dugoročnu kontrolu.
Na kraju, možda upravo profesorova završna poruka najbolje sažima suštinu cele priče:
„Najvažnije je da se ne predajemo. Nema razloga za to. Danas zaista imamo moćne načine da pomognemo ljudima sa gojaznošću. Prvi korak je da problem priznamo, a drugi da zajedno krenemo da ga rešavamo.“