Bolesti srca i krvnih sudova i dalje su ubica broj 1 u Srbiji: Sve intervencije koje se rade u Evropi radimo i mi, ali treba nam bolja prevencija

O tome zbog čega je sve više kardiovaskularnih oboljenja među mladima, koje su evropske preporuke za lečenje ovih bolesti, kao i šta možemo da uradimo na polju prevencije, razgovarali smo sa akademikom prof. dr Goranom Stankovićem, direktorom Klinike za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Na nedavno održanom kardiološkom kongresu „Sinergija“, u kome učestvuje preko 1.000 stručnjaka iz Srbije i šireg regiona jugoistočne Evrope govorilo se i o novim evropskim preporukama za lečenje hroničnog koronarnog sindroma, arterijske hipertenzije, kao i za lečenje bolesnika sa atrijalnom fibrilacijom?

- "Sinergija" je kongres koji već devet godina organizuje Klinika za kardiologiju Univerzitetskog kliničnog centra Srbije. Mi praktično pokušavamo da samo desetak dana nakon Evropskog kongresa kardiologa, gde se iznose nove preporuke koje važe narednih pet godina, prenesemo našim lekarima i lekarima iz okruženja. U prilici smo da dovedemo, zahvaljujući dobrim kontaktima koje srpski kardiolozi imaju, prve autore tih preporuka. Tako da je sada u Beogradu bila profesorka Felićita Andreoti iz Italije, koja je predsedavajuća novih vodiča za hronični koronarni sindrom ili oboljenja koje je u narodu poznato kao stabilna angina pektoris i karakteriše se tipičnim bolom iza grudne kosti.

Predstavili ste i preporuke za arterijsku hipertenziju?

- Profesorka Branislava Ivanović i profesorka Vesna Stojanov su organizovali sesiju o arterijskoj hipertenziji, odnosno o novinama koje nisu tako velike u odnosu na raniji način lečenja. Međutim i ti mali detalji, recimo uvođenje specifične interventne procedure renalne denervacije za bolesnike koji imaju rezistentne forme hipertenzije, nama puno pomažu da i ovim najtežim bolesnicima možemo da pružimo pomoć - kaže prof. dr Stanković.

Na ovom kongresu profesorka Tatjana Potpara bila je domaćin sesije o atrijalnoj fibrilaciji, jednoj od najčešćih aritmija?

- Od atrijalne fibrilacije, odnosno aritmije apsolute, boluje jako veliki broj naših pacijenata. Profesorka Potpara je bila, što je vrlo značajno, prvi autor preporuka u ime Evropskog udruženja 2020 godine. U odnosu na njene preporuke koje je tada predstavila, danas nema nekih posebno velikih izmena ali je značajno što smo u razgovoru sa piscima preporuka mogli da prođemo kroz finese kroz prikaze naših svakodnevnih slučajeva. Kada je u pitanju hronični koronarni sindrom, time je zaokružen ceo spektar koronarnih bolesti, pošto je prošle godine izašao vodič, odnosno preporuke za akutni koronarni sindrom.

LDL holesterol je i dalje jedan od glavnih uzročnika progresije ateroskleroze?

- Za nas je posebno važno da postoji konzistentnost u tim vodičima što se tiče faktora rizika. Kada govorimo o nivoima masnoća, LDL holesterol je jedan od glavnih uzročnika progresije ateroskleroze i stvaranje vulnerabilnih plakova, koji zapravo svojim prskanjem dovode do infarkta srca.
Postoji konzistentnost vodiča iz prethodne i ove godine da dokazana koronarna bolest imidžing metodama, kliničkom prezentacijom, praktično svrstava te bolesnike u grupu onih koji imaju vrlo visok kardiovaskularni rizik. Kada već prevencijom nismo uspeli da zaustavimo ili usporimo proces, potrebno je maksimalno posvetiti pažnju svakom od poznatih faktora rizika - hipertenziji, šećeru u krvi i holesterolu u skladu sa važećim vodičima. Veliki broj kliničkih studija pokazao je da time smanjujemo pojavu neželjnih događaja, infarkta srca i mortaliteta.

Šta kažu novi vodiči kada je reč o povišenom holesterolu?

- U vodičima su dostupni preporučeni algoritmi koji ističu da je ciljna vrednost LDL holesterola niža od 1,4 mmol/L. Sa lečenjem tog povišenog holesterola treba početi što ranije, već pri prvom kontaktu sa lekarom kada se uspostavi takva dijagnoza. Imamo statine kao osnovu te terapije. Ukoliko maksimalnom dozom statina ne možemo da dovedemo do ciljne vrednosti od 1,4 mmol/L, uz redukciju od najmanje 50 odsto u odnosu na početnu vrednost, onda predlažemo kombinovanu terapiju I kao drugi lek dodajemo ezetimib.

Šta se dešava u slučajevima kada se ni nakon toga ne postignu zadovoljavajući rezultati?

- Ukoliko i takvom jednom intenzivnom terapijom, sa čestim kontrolama na 4 do 6 nedelja, ne postignemo ciljnu vrednost, onda imamo novu terapiju koja deluje na enzim PCSK9. Terapija je vrlo efekasna i kada se prođe kroz ta tri koraka, u većini slučajeva se postižu željene vrednosti LDL holesterola u krvi- objašnjava prof. dr Stanković.

Naši ljudi nisu baš revnosni kada se radi o redovnom uzimanju preporučene terapije?

- Zanimljivo je da u Srbiji, slično drugim evropskim zemljama, i do 80 odsto ljudi koji su uzimali terapiju za snižavanje holesterola, ipak nisu uspeli da postignu ciljnu vrednost, iako su ljudi najčešće vrlo savesni u uzimanju terapije u trenutku kada imaju akutni problem. Međutim, pokazalo se i da u nekom periodu od godinu, godinu i po dana, čak 50 odsto onih koji uzimaju lekove prekidaju sa uzimanjem. Upravo zbog toga mislim, da je veoma važna promocija značaja dostizanja tih preporučenih vrednosti masnoća, hipertenzije i granice nivoa šećera. To je dobar način da dugoročno, na nivou populacije, smanjimo mortalitet od kardivaskularnih oboljenja.

.

Šta je tačno arterosklerotska kardiovaskularna bolest i kako se ona manifestuje?

- To je degenerativna bolest krvnih sudova koja se manifestuje najčešće hroničnom pojavom simptoma koji nastaju kao rezultat progresivnog sužavanja. Ukoliko se krvni sudovi postepeno i progresivno sužavaju, onda u jednom trenutku kada se taj promer toliko suzi da ne može dovoljno krvi, odnosno kiseonika, da dođe u sve segmente srca, onda bolesnici osete bol iza grudne kosti. Najčešće, u početku uz odmor ili uzimanje tabletice nitroglicerina ili spreja, šire se krvni sudovi i uspostavi se taj normalni balans. Međutim, opasno je kada dođe do rupture tih plakova, prskanja, naročito plakova koje u sebi imaju puno masnoće, tzv. osetljivi, vulnerabilni plakovi. Prskanjem tih plakova taj sadržaj u samom ateroskleronskom plaku se izlaže u direktnom protoku krvi a krv na to reaguje stvaranjem tromba, odnosno ugruška koji može delimično ili popuno zapušiti krvni sud, što dovodi do akutnog infarkta na srcu.

Na koji način se rešava problem suženog krvnog suda?

- Krvni sudovi koji su suženi, imaju potrebu da se kroz njih ponovo uspostavi protok i to je ta metoda revaskularizacije, koja se sprovodi direktno ugradnjom stenta, odnosno ugradnjom metalnog federčića na mestu suženja, što rade interventni kardiolozi. Problem se može rešiti i bajpas operacijom, gde hiruzi jednostavno premoste to suženje. To su vrlo efikasne metode, naročito ako postoji dobra selekcija bolesnika. Mi svakog četvrtka sa kolegama kardiohiruzima imamo konzilijum na kojem za najkompleksnije bolesnike zajednički odlučujemo koji je modalitet lečenja najbolji.

Kada je o pitanju srpska kardiologija, koliko smo napredili i gde smo danas u odnosu na evropske kolege?

- Srpska kardiologija poslednjih decenija zaista aktivno učestvuje i u kreiranju preporuka. Kao što sam rekao, profesorka Potpara je bila direktno prvi autor ili predsedavajuća u timu ljudi koji su pisali evropske preporuke za atrijalnu fibrilaciju .Takođe,tu su i drugi naši kardiolozi, poput akademika Petra Seferovića, koji učestvuju direktno u kreiranju evropskih vodiča za srčanu slabost, a u interventnoj kardiologiji imamo praktično učešće više naših lekara. Asistent Dejan Milašinović je blagajnik Evropske asocijacije za perkutane intervencije, a ja sam predsednik komiteta za edukaciju u toj asocijaciji. Tako da, što se tiče edukacije, mogu da dam prilično pouzdanu informaciju da je nivo edukacije i stepen obučenosti naših lekara koje mi pružamo u Srbiji, najmanje na nivou evropskih. U mnogim oblastima, poput račvi krvnih sudova, kao predsednik Evropskog bifurkacionog kluba, sa ponosom mogu reći da smo mi bukvalno vodeći centar, gde dolaze lekari iz drugih evropskih zemalja na edukaciju.

Znači, mi smo centar gde drugi dolaze da uče od nas?

- Kada govorimo o koronarnoj bolesti, mislim da ne postoji ni jedna intervencija koja se bilo gde u svetu radi, a da je ne radi Univerzitetski klinički centar Srbije. Mi imamo zahteve ogromnog broja lekara, kako iz Evrope, tako i sa dalekog istoka, Indije, Kine i Japana, da dođu na studijski boravak kod nas, kako bi određeno vreme radili s nama , razmenili svoja iskustva i praksu ali i preuzeli od nas najnovije modalitete neoperativnog, interventnog lečenja.

Olivera Marković

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.