Zašto vam se uveče obavezno jede nešto slatko: Dijetetičari ukazuju na 6 mogućih razloga
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborŽelja za slatkišima u večernjim satima je česta i može biti posledica različitih faktora. Kada morate obavezno da pojedete nešto slatko, moguće je da ste pod jakim stresom, da je došlo do jakih oscilacija šećera u krvi ili da je sve samo posledica navike. Važno je da znate da povremena želja za slatkišima sama po sebi nije znak da postoji zdravstveni problem. Na nju mogu uticati i sastav obroka, umor, okruženje i prirodne promene apetita tokom dana.
Naglo ste smanjili unos šećera
Preterano ograničavanje konzumacije šećera može dovesti do osećaja uskraćenosti. Iako organizmu možda ne nedostaje određena hranljiva materija, mozak šalje poruku da ste telu nešto uskratili. Zbog toga se može javiti još snažnija želja upravo za hranom koju pokušavate da izbegnete.
- Žudnja za određenom hranom je naučena reakcija - kaže Anne VanBeber, profesorka na Odeljenju za nutricionističke nauke Univerziteta Texas Christian.
Reklame mogu pojačati želju za slatkišima
Želja za određenom hranom ne mora da bude uvek naš svesni izbor, već i posledica delovanja reklama. Istraživanja pokazuju da izlaganje ovakvim sadržajima može značajno da poveća želju za određenom hranom. Upečatljive reklame koje nam garantuju zadovoljstvo mogu da pokrenu različite fiziološke reakcije, uključujući pojačano lučenje pljuvačke, ubrzan rad srca, lučenje digestivnih enzima i hormona, kao i aktivnost delova mozga povezanih sa osećajem nagrade.
Šećer aktivira sistem nagrađivanja u mozgu
Šećer može da aktivira sistem nagrađivanja u mozgu i utiče na oslobađanje neurotransmitera povezanih sa osećajem zadovoljstva i nagrade, uključujući dopamin i serotonin.
Zbog toga nije neobično da ljudi posežu za hranom kada su neraspoloženi ili pod stresom. Istraživanja pokazuju da loše raspoloženje može povećati želju za hranom bogatom ugljenim hidratima i mastima, koja može biti povezana sa osećajem zadovoljstva.
- Kada pojedete nešto slatko na kraju obroka, to zaista može kratkotrajno da pruži osećaj zadovoljstva - kaže VanBeber.
Međutim, ovaj efekat je privremen. Dugotrajno prekomerno konzumiranje šećera može biti povezano sa promenama u sistemu nagrađivanja i regulaciji dopamina.
Oscilacije nivoa šećera u krvi
Neuravnotežen obrok može dovesti do naglog porasta nivoa šećera u krvi, nakon čega se može javiti želja za slatkišima.
To se može dogoditi ako obrok sadrži mnogo ugljenih hidrata, a malo proteina, vlakana i masti. Organizam tada luči insulin kako bi regulisao nivo glukoze u krvi, a promene nivoa glukoze nakon obroka mogu biti praćene ponovnim osećajem gladi ili željom za slatkom hranom.
Kako biste to izbegli, trudite se da obroci budu uravnoteženi, da sadrže proteine, vlakna i zdrave masti.
Čulo ukusa želi nešto drugačije
Postoji pojava koja se naziva senzorna specifična sitost. Ona označava smanjenje zadovoljstva koje osećamo nakon što pojedemo dovoljno određene hrane ili hrane određenog ukusa. Nakon obroka možemo se zasititi slanih i drugih intenzivnih ukusa, pa nam nešto drugačije može postati privlačnije, a to je često upravo slatkiš.
- Ovaj efekat možemo ublažiti uključivanjem različitih ukusa u glavni obrok, kao što su slatko, kiselo, gorko, slano - kaže VanBeber.
Prema njenim rečima, raznovrsniji ukusi mogu doprineti tome da se ranije osetimo zadovoljno i pojedemo manje porcije hrane.
Želja za slatkišima može biti izraženija uveče
Istraživanja pokazuju da želja za slatkim i slanim grickalicama može da raste tokom dana i da bude najizraženija u večernjim satima.
Prema Joan Salge Blake, dijetetičarki i profesorki nutricionizma na Univerzitetu Boston, deo ovih želja može biti povezan sa navikom. Kako dan odmiče, mentalni umor može uticati na sposobnost samokontrole.
Jedno istraživanje pokazalo je da se glad najčešće javlja tokom ručka i večere, dok želja za grickalicama i desertima može da raste kako dan odmiče, nezavisno od stvarnog osećaja gladi.
Drugo istraživanje ukazuje na to da cirkadijalni ritam organizma može doprineti većoj želji za slatkom, skrobnom i slanom hranom u večernjim satima.
Kako zadovoljiti želju za slatkim na zdraviji način?
Povremeno uživanje u maloj količini slatkiša sasvim je u redu. Ipak, posebno je važno voditi računa o ukupnom unosu šećera i učestalosti konzumiranja slatkiša. Ako vam se jede nešto slatko, a želite zdraviju opciju, voće je jednostavan izbor. Možete probati, na primer, domaći zamrznuti jogurt od grčkog jogurta sa niskim sadržajem šećera.
Izvor: verywellhealth.com/ zdravlje.kurir.rs