Jutarnja rutina

Doručak ne sme da vas zasiti na sat vremena: Prof. dr Vešović otkriva 3 idealna sastojka

Prenosi:

Pon, 05.10.2026. 9:29h

Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izbor

New Africa/Shutterstock, Privatna Arhiva Posle doručka bogatog prostim ugljenim hidratima šećer ide "u nebesa"

Doručak sa tri idealna sastojka ne treba samo da vas zasiti, već da obezbedi stabilnu energiju sve do ručka.

Doručak bi trebalo da nam obezbedi energiju za početak dana, ali se posle nekih obroka glad vraća iznenađujuće brzo, ponekad već za sat vremena. Koliko ćemo biti siti i imati energije tokom prepodneva ne zavisi samo od količine hrane, već pre svega od toga šta se našlo na tanjiru.

Prof. dr Dušan Vešović otkriva kako bi trebalo da izgleda jutarnja rutina i šta bi doručak trebalo da sadrži da bi nas "držao" do ručka.

- Pre obroka bi trebalo da budemo dobro hidrirani. Možemo da pijemo vodu, možemo da pijemo čaj, a savetujem da to bude na sobnoj temperaturi. Možemo da pijemo i limunadu bez zaslađivača. Nakon toga malo se protegnite, uradite jutarnje vežbe, razgibajte ligamente, tetive i mišiće, a onda doručkujte - savetuje prof. dr Vešović i dodaje da bi kvalitetan prvi obrok trebalo da sadrži sva tri makronutrijenta - ugljene hidrate, masti i proteine.

Jaja su dobar izvor proteina i masti, koji bi trebalo da budu deo kvalitetnog doručka Foto: Shutterstock

Voće pre doručka?

Često se može čuti da bi voće trebalo jesti ujutru na prazan stomak, pre doručka. Prof. dr Vešović, međutim, smatra da to nije dobra ideja.

- Razlog koji stoji iza te preporuke je da bi se voće lakše varilo, odnosno da ne bi duže ostajalo u želucu nakon varenja belančevina i masti i stvaralo gasove i nadutost. Mislim da je najpametnije da doručak krene sa kompleksnim makronutrijentima, kao što su složeni ugljeni hidrati. Dakle, ne voćem, nego integralnim hlebom - kaže doktor.

- Bilo bi dobro, recimo, da imamo proju kao izvor složenih ugljenih hidrata. Kada kažem složenih, to znači da se oni sporo razgrađuju u digestivnom traktu i sporo oslobađaju šećer, pa taj šećer ne ide "u nebesa". Onda imamo jaja, koja su izvor masti i belančevina. Možemo i neka pileća prsa uz to. Uz takav doručak može da se doda parče sira ili kiselo mleko, kao i povrće- krastavac, paprika, paradajz, patlidžan... sa malo maslinovog ulja. Na taj način ćemo obezbediti i energiju i minerale i vitamine i sve ono što nam je potrebno da smo stabilni energetski do ručka - poručuje profesor.

Šta da jedete ako vas muče gasovi? Prof. dr Vešović otkriva koje namirnice i tehnike olakšavaju nadutost