Jedete grickalice pred spavanje? Nova studija otkrila zabrinjavajuću povezanost sa masnom jetrom i cirozom
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborNovo istraživanje povezuje kasno večernje jelo sa većim rizikom od masne bolesti jetre i ciroze. Naučnici sve više proučavaju kako vreme obroka, pored vrste i količine hrane, može uticati na zdravlje.
U studiji koja je obuhvatila skoro 200.000 odraslih, osobe koje su jele kasno uveče imale su veći rizik od metabolički povezane masne bolesti jetre (MASLD) i ciroze u poređenju sa onima koje nisu imale ovu naviku.
- Znamo da je jetra veoma usklađena sa cirkadijalnim ritmovima tela - kaže dr Robert Vilečanski, koautor studije i hepatolog na Univerzitetu za zdravlje i nauku Oregona. Istraživači zato žele da utvrde da li promena vremena obroka može doprineti boljem zdravlju, čak i kada se sastav ishrane ne menja.
Nalazi, objavljeni u časopisu Clinical Gastroenterology and Hepatology, doprinose sve većem broju dokaza da je važno ne samo šta i koliko jedemo već i kada to činimo.
Kasni obroci povezani sa većim rizikom od bolesti jetre
Istraživači su analizirali podatke više od 199.000 učesnika tri dugoročne američke studije koje su pratile uticaj ishrane i životnih navika na zdravlje. Učesnici su podeljeni u dve grupe: one koji su prijavili da jedu kasno uveče, posle večere ili pre spavanja, i one koji to nisu činili.
Tokom prosečnog perioda praćenja od 16 godina, oko 4.500 učesnika razvilo je MASLD, dok je 315 osoba obolelo od ciroze. Oni koji su jeli kasno uveče imali su 36 odsto veći rizik od MASLD-a i 28 odsto veći rizik od ciroze.
Povezanost je ostala prisutna i nakon što su istraživači uzeli u obzir faktore kao što su indeks telesne mase, dijabetes, fizička aktivnost, konzumiranje alkohola, ukupan unos kalorija i kvalitet ishrane.
Dr Bernard Sruor, profesor-istraživač na Francuskom institutu za poljoprivredu, životnu sredinu i hranu, istakao je da je dug period praćenja posebno značajan jer još nema dovoljno podataka o dugoročnim vezama između vremena obroka i MASLD-a. On nije učestvovao u novoj studiji.
Zašto kasno jedenje može uticati na jetru?
MASLD, ranije poznat kao nealkoholna masna bolest jetre, nastaje kada se višak masti nakuplja u jetri, najčešće u vezi sa metaboličkim faktorima rizika, poput gojaznosti i dijabetesa tipa 2. Kod nekih osoba dolazi do upale i oštećenja jetre, što vremenom može dovesti do ciroze.
Jedno od mogućih objašnjenja rezultata istraživanja odnosi se na cirkadijalni ritam, odnosno unutrašnji biološki sat koji reguliše san, varenje i metabolizam. Jetra ima sopstveni unutrašnji sat koji pomaže u usklađivanju procesa obrade i skladištenja hranljivih materija.
- Poznato je da je vreme obroka glavni spoljašnji vremenski signal za periferne satove jetre - objašnjava Sruor.
Jedenje u vreme kada se organizam priprema za san moglo bi da poremeti ove procese. Dr Endru Mekhil, koautor studije i stručnjak za spavanje i cirkadijalne ritmove na Univerzitetu za zdravlje i nauku Oregona, ističe da je usklađenost svakodnevnih navika sa biološkim ritmovima važna za zdravlje.
Još jedan mogući faktor je insulinska osetljivost, odnosno sposobnost organizma da reaguje na insulin. Ona se generalno smanjuje tokom noći, pa organizam tada može manje efikasno da obrađuje unesene kalorije. To bi, prema mišljenju istraživača, moglo delimično da objasni uočenu povezanost.
Šta su ograničenja istraživanja?
Iako je studija obuhvatila veliki broj ljudi i trajala 16 godina, reč je o opservacionom istraživanju. To znači da naučnici nisu mogli da dokažu da kasni obroci direktno izazivaju bolesti jetre.
Istraživači su se oslanjali i na podatke koje su učesnici sami prijavili, uključujući prehrambene navike i dijagnoze.
Osim toga, nije bilo moguće precizno utvrditi kada su učesnici jeli, koliko su hrane konzumirali uveče i koliko je vremena prošlo između obroka i odlaska na spavanje. Mala užina nakon rane večere možda nema isti uticaj kao obilan obrok neposredno pre spavanja.
Pošto su učesnici uglavnom bili belci zaposleni u zdravstvenim ustanovama, rezultati se ne mogu nužno primeniti na celokupnu populaciju.
Koliko pre spavanja treba prestati sa jelom?
Stručnjaci još nemaju konačan odgovor na pitanje koliko vremena treba da prođe između poslednjeg obroka i odlaska na spavanje.
Dr Mekhil smatra da bi, uopšteno, trebalo završiti sa jelom najmanje dva do četiri sata pre uobičajenog vremena odlaska u krevet. Ipak, ova preporuka nije direktno ispitana u studiji, pa je potrebno još istraživanja pre nego što se utvrde precizne smernice.
U međuvremenu, stručnjaci savetuju da se pažnja usmeri na navike koje dokazano doprinose zdravlju jetre:
- Uravnotežena ishrana bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama i mahunarkama.
- Redovna fizička aktivnost.
- Kontrola dijabetesa i drugih metaboličkih faktora rizika.
- Ograničavanje alkohola i zaslađenih pića.
Povremena kasnovečernja užina nije razlog za paniku, a rezultati studije ne znače da će svako ko jede pre spavanja razviti bolest jetre.
Poseban oprez potreban je kod osoba koje već imaju cirozu. One ne bi trebalo samostalno da primenjuju opšti savet o izbegavanju hrane pre spavanja, jer im lekari ponekad preporučuju kasnu užinu kako bi se izbegao predug period bez hrane. Ishranu zato treba prilagoditi zdravstvenom stanju i preporukama lekara.
Izvor: Everydayhelth.com/Zdravlje.Kurir.rs