Naučnici otkrili novi podtip depresije: Povezan je s poremećajem biološkog sata, a pogađa skoro četvrtinu ispitanika
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izbor- Australijski istraživači identifikovali su cirkadijalnu depresiju, podtip povezan sa poremećajem biološkog sata, koji je imalo 23 odsto od 11.380 ispitanika.
- Kod tih pacijenata češći su kasno uspavljivanje, jutarnji umor i sezonske promene simptoma, a standardni SSRI i SNRI antidepresivi delovali su slabije.
- Stručnjaci smatraju da bi terapija svetlošću, redovan san i dnevna rutina mogli da budu važni u budućem lečenju.
Istraživanje na više od 11.000 ljudi pokazalo je da se kod dela osoba sa depresijom javljaju specifični obrasci spavanja, izražen umor pri buđenju i sezonske promene simptoma.
Ovaj podtip mogao bi slabije da reaguje na standardne antidepresive, a stručnjaci smatraju da bi terapija usmerena na regulisanje ritma spavanja i budnosti mogla da pomogne.
Australijski istraživači identifikovali su novi podtip depresije, nazvan cirkadijalna depresija, koji je povezan sa poremećajima unutrašnjeg biološkog sata.
Prema njihovim nalazima, ovaj obrazac imalo je 23 odsto učesnika istraživanja, u kojem su analizirani klinički i genetski podaci 11.380 Australijanaca sa pretežno teškom i ponavljanom depresijom.
Studija je objavljena u časopisu British Journal of Psychiatry, a njeni autori smatraju da bi prepoznavanje ovog podtipa moglo da doprinese preciznijem izboru terapije, naročito kod mladih koji prvi put traže pomoć zbog problema sa mentalnim zdravljem.
Za razliku od uobičajenog pristupa lečenju depresije, koji se često oslanja na antidepresive i psihoterapiju, kod ovih pacijenata posebnu pažnju trebalo bi posvetiti i ritmu spavanja i budnosti.
Šest znakova koji ukazuju na cirkadijalnu depresiju
Istraživači su cirkadijalnu depresiju definisali na osnovu šest karakteristika. U ovu grupu svrstani su učesnici koji su ispoljavali najmanje tri od sledećih obeležja:
Sezonske promene simptoma – tegobe se menjaju u zavisnosti od godišnjeg doba.
Kasnije vreme uspavljivanja – osoba redovno odlazi na spavanje kasnije nego što je uobičajeno.
Duže spavanje tokom depresivne epizode – potreba za snom povećava se kada se simptomi pogoršaju.
Izražen večernji hronotip – osoba je aktivnija uveče i noću, dok joj jutarnje obaveze teže padaju.
Izražen umor nakon buđenja – osoba se budi iscrpljena, čak i kada je spavala duže.
Socijalni džet-leg – ritam spavanja tokom radnih dana znatno se razlikuje od onog vikendom ili kada osoba sama određuje svoj raspored.
Dr Emilijana Tonini sa Centra za mozak i um Univerziteta u Sidneju, prva autorka studije, objasnila je da su osobe sa ovim podtipom imale izraženije simptome mentalnih tegoba.
Kod njih se depresija javljala u mlađem životnom dobu, a zabeleženo je i više depresivnih epizoda, složeniji tok bolesti i veća učestalost suicidalnih misli i ponašanja, kao i hipomaničnih i simptoma nalik psihotičnim.
Ipak, ovi nalazi opisuju grupu pacijenata obuhvaćenih istraživanjem i ne znače da će svaka osoba sa poremećenim snom ili kasnim odlaskom na spavanje razviti ovakav oblik depresije.
Depresija nije samo problem sa snom
Veza između poremećaja raspoloženja i narušenog dnevnog ritma poznata je naučnicima već duže vreme.
Novo istraživanje, međutim, pruža dodatne dokaze da bi kod određenog broja ljudi poremećaj biološkog sata mogao da bude deo specifičnog biološkog obrasca depresije.
Istraživači su utvrdili da su osobe iz ove grupe imale i veći genetski rizik za poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD) i poremećaje raspoloženja, kao i određene metaboličke i upalne pokazatelje.
Prema tumačenju autorke studije, to ukazuje da cirkadijalna depresija možda nije samo depresija praćena lošim snom, već oblik bolesti sa određenim biološkim karakteristikama koje ga razlikuju od drugih obrazaca depresije.
Ovakvi nalazi mogli bi da budu važni za buduću dijagnostiku i izbor terapije, ali je potrebno dodatno istraživanje kako bi se utvrdilo koliko je ovaj podtip pouzdano moguće prepoznati u kliničkoj praksi.
Zašto standardni antidepresivi možda nisu dovoljni?
Profesor Ijan Hiki, psihijatar i jedan od direktora Centra za mozak i um Univerziteta u Sidneju, istakao je da je jedan od najvažnijih nalaza istraživanja slabiji odgovor na standardne terapije koje se preporučuju u kliničkim smernicama.
Prema rezultatima studije, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) i inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i noradrenalina (SNRI), grupe antidepresiva koje se često koriste kao početna terapija, bili su manje efikasni i povezani sa više neželjenih efekata kod osoba sa cirkadijalnim podtipom depresije.
Zbog toga istraživači smatraju da bi pristupi usmereni na regulisanje biološkog sata mogli da imaju važnu ulogu u budućem lečenju.
Među mogućim pristupima navode se:
* Terapija svetlošću, naročito izlaganje jutarnjem dnevnom svetlu.
* Redovan raspored spavanja i buđenja, uz što manje odstupanja između radnih dana i vikenda.
* Dnevna fizička aktivnost i boravak na dnevnom svetlu, prilagođeni mogućnostima i zdravstvenom stanju osobe.
* Ujednačeno vreme obroka, kako bi se podržao stabilniji dnevni ritam organizma.
Istraživači razmatraju i melatonin kao moguću opciju za uticaj na cirkadijalni ritam.
Međutim, studija ne znači da bi osobe sa depresijom trebalo samostalno da počnu da uzimaju melatonin ili menjaju propisanu terapiju. O izboru lečenja odlučuje lekar.
Šta istraživanje još nije razjasnilo?
Iako su stručnjaci koji nisu učestvovali u istraživanju ocenili da ono predstavlja značajan doprinos razumevanju depresije, ukazali su i na ograničenja.
Profesorka Džajšri Kulkarni, direktorka Centra za psihijatrijska istraživanja Monash Alfred, ocenila je da povezivanje genetskog profila sa određenim obrascem depresije može da bude važno za budući razvoj preciznije terapije.
Ipak, ukazala je da istraživanje nije posebno obuhvatilo hormonalne promene tokom menopauze, koje kod mnogih žena mogu da utiču na san. To bi, prema njenom mišljenju, trebalo uzeti u obzir u budućim studijama.
Profesor Endru Kugan, neuronaučnik sa Univerziteta Mejnut u Irskoj, podsetio je da je veza između velike depresije i promena biološkog sata već poznata. On smatra da rezultate ovog istraživanja treba posmatrati kao početne nalaze koji zahtevaju dodatnu proveru.
Autori su takođe naveli da su analizirani podaci bili ograničeni na osobe evropskog genetskog porekla, što može da ograniči mogućnost primene zaključaka na druge populacije.
Zašto bi ovo otkriće moglo da bude važno?
Prepoznavanje različitih bioloških obrazaca depresije moglo bi jednog dana da omogući da se terapija bolje prilagodi svakom pacijentu, umesto da se kod svih primenjuje isti pristup.
Za osobe kod kojih se depresija javlja zajedno sa dugotrajnim poremećajima spavanja, izrazitim jutarnjim umorom i pomerenim ritmom aktivnosti, procena navika spavanja i biološkog sata mogla bi da bude važan deo razgovora sa psihijatrom.
Ipak, navedeni simptomi nisu dovoljni za samostalno postavljanje dijagnoze. Ako promene raspoloženja, gubitak interesovanja, iscrpljenost iliproblemi sa spavanjem traju i ometaju svakodnevni život, važno je potražiti stručnu pomoć.
Novo istraživanje otvara mogućnost preciznijeg prepoznavanja određenih oblika depresije, ali će biti potrebno još dokaza pre nego što cirkadijalna depresija postane jasno definisana dijagnostička kategorija i dobije posebno utvrđene smernice za lečenje.
Izvor: theguardian.com/zdravlje.kurir.rs