Ultraprerađena hrana ostavlja biološki trag u krvi: Naučnici otkrili šta se događa u organizmu i kako raste rizik od bolesti
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborUltraprerađena hrana koju svakodnevno jedemo možda ostavlja mnogo dublji trag u organizmu nego što se ranije pretpostavljalo. Naučnici su identifikovali karakteristične obrasce molekula u krvi koji su povezani sa ishranom bogatom ultraprerađenim namirnicama, a rezultati istraživanja ukazuju da bi upravo ove biološke promene mogle da objasne značajan deo veze između takve ishrane i razvoja kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa 2.
Istraživanje naučnika sa Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL) i Imperijal koledža u Londonu, objavljeno u naučnom časopisu BMC Medicine, pokazalo je da se kod osoba koje češće konzumiraju ultraprerađenu hranu u krvi pojavljuje specifičan metabolički obrazac. On uključuje nepovoljniji profil masnoća, niže vrednosti korisnih omega-3 masnih kiselina i HDL holesterola, kao i više određenih masnoća povezanih sa povećanim rizikom odateroskleroze.
Posebno je značajno što su istraživači ustanovili da ovi metabolički obrasci mogu da objasne približno polovinu povezanosti između konzumiranja ultraprerađene hrane i rizika od kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa 2.
Više od 6.000 ljudi praćeno tokom dve decenije
Istraživači su analizirali podatke 6.010 odraslih osoba iz Velike Britanije koje su učestvovale u dugoročnom istraživanju Whitehall II. Učesnicima su analizirani uzorci krvi i prikupljani podaci o njihovim prehrambenim navikama, a njihovo zdravstveno stanje praćeno je tokom narednih godina.
Naučnici su ispitivali čak 233 metabolita u krvi. Reč je o malim molekulima koji nastaju tokom prerade hrane u organizmu i različitih biohemijskih reakcija. Uz pomoć metoda mašinskog učenja identifikovali su one koji su najviše povezani sa ishranom bogatom ultraprerađenim, odnosno minimalno prerađenim namirnicama.
Tako su izdvojili dva različita metabolička potpisa: jedan povezan sa većim unosom ultraprerađene hrane, a drugi sa ishranom koja se uglavnom zasniva na minimalno prerađenim namirnicama.
Tokom praćenja, koje je za kardiovaskularne bolesti trajalo medijalno 20 godina, zabeležena su 1.094 slučaja, dok je tokom medijalno 18 godina praćenja registrovano 853 slučaja dijabetesa tipa 2.
Šta ultraprerađena hrana menja u krvi?
Jedan od najzanimljivijih nalaza odnosi se na sastav masnoća u krvi.
Metabolički obrazac povezan sa većim unosom ultraprerađene hrane karakterisali su:
* niži nivoi omega-3 masnih kiselina, koje imaju važnu ulogu u očuvanju zdravlja srca i krvnih sudova;
* niže vrednosti HDL holesterola, poznatog kao dobri holesterol;
* više triglicerida koji se prenose lipoproteinima veoma male gustine (VLDL);
* nepovoljniji profil molekula povezanih sa upalnim procesima i aterosklerozom.
Nasuprot tome, ishrana sa većim udelom minimalno prerađenih namirnica bila je povezana sa suprotnim metaboličkim obrascem, odnosno povoljnijim profilom masnoća u krvi.
Ovi nalazi ukazuju da se razlike između dve vrste ishrane ne ogledaju samo u količini unetih kalorija, šećera, soli i masti već i u načinu na koji organizam metabolički reaguje na hranu.
Kako je povezana sa srčanim bolestima i dijabetesom?
Istraživači su zatim uporedili metaboličke obrasce sa pojavom bolesti tokom dugogodišnjeg praćenja.
Rezultati su pokazali da su osobe sa najizraženijim metaboličkim potpisom povezanim sa ultraprerađenom hranom imale 19 odsto veći rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti i 20 odsto veći rizik od dijabetesa tipa 2 u poređenju sa osobama iz grupe sa najmanje izraženim takvim metaboličkim obrascem.
Posebno je značajan podatak da su identifikovani metabolički obrasci objasnili:
* 51,1 odsto povezanosti između unosa ultraprerađene hrane i kardiovaskularnih bolesti
* 42,8 odsto povezanosti između unosa ultraprerađene hrane i dijabetesa tipa 2
Drugim rečima, analiza molekula u krvi pomogla je naučnicima da bolje razumeju biološke procese koji bi mogli da povezuju način ishrane sa kasnijim zdravstvenim rizicima.
Da li je problem samo u šećeru, soli i mastima?
Jedno od važnih pitanja na koje su istraživači pokušali da odgovore jeste da li su negativni efekti ultraprerađene hrane posledica njenog nepovoljnog nutritivnog sastava ili i samog procesa industrijske prerade.
Uobičajeno se upozorava na visok sadržaj šećera, soli i zasićenih masti u ovim proizvodima. Međutim, rezultati istraživanja ukazuju da metabolička povezanost sa rizikom od bolesti nije u potpunosti objašnjena samo tim sastojcima.
Prema rečima glavne autorke istraživanja dr Eunice Wang, još nije sasvim jasno šta pokreće vezu između ultraprerađene hrane i bolesti – da li su to prvenstveno šećer, so, zasićene masti i velika energetska gustina ili i sama industrijska obrada namirnica.
Nalazi ukazuju da bi i stepen prerade mogao da ima ulogu, ali su potrebna dodatna istraživanja kako bi se to potvrdilo.
Šta još nije poznato?
Autori naglašavaju da je reč o opservacionom istraživanju, što znači da ono ne može da dokaže uzročno-posledičnu vezu. Drugim rečima, ne može se sa sigurnošću tvrditi da je ultraprerađena hrana direktno izazvala metaboličke promene ili bolesti kod učesnika.
Istraživači takođe navode da deo povezanosti koji nije objašnjen analiziranim molekulima može biti povezan sa promenama u crevnoj mikrobioti, upalnim procesima ili signalima koji regulišu apetit i osećaj sitosti.
Zato su potrebna dodatna istraživanja koja bi preciznije objasnila kako različiti načini industrijske prerade hrane utiču na metabolizam i dugoročno zdravlje.
Ipak, ovo istraživanje donosi važan doprinos razumevanju veze između ishrane i hroničnih bolesti: pokazuje da ono što jedemo može biti povezano sa prepoznatljivim metaboličkim promenama koje se mogu registrovati i u krvi, mnogo pre nego što se određena bolest ispolji.
Izvor: ucl.ac.uk/zdravlje.kurir