Obična zaboravnost ili početak Alchajmerove bolesti? Neurolog otkriva ključnu razliku
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborSvakome se dogodi dazaboravi nečije ime, zaturi ključeve ili ne može da se seti zbog čega je ušao u sobu. Takvi trenuci često izazivaju zabrinutost, naročito kada primetimo da se ponavljaju kod starijih članova porodice, ali na zaboravnost se žale i mnogo mlađi ljudi. Da li je reč o posledicama svakodnevnog opterećenja, prirodnim promenama koje donose godine ili prvim znacimaAlchajmerove bolesti? Gde su granice između ovih stanja i kada problemi sa pamćenjem zahtevaju pregled, za naš portal objašnjava prof. dr Smiljana Popović Kostić, neurolog sa Klinike za neurologiju VMA.
- Činjanica je da naše kognitivne sposobnosti opadaju sa starenjem. Starijim osobama je potrebno malo više vremena da nauče, upamte, da se prisete, ali to ipak uspevaju naročito kada ih podsetimo. Povremena zaboravnost sama po sebi ne znači Alchajmerovu bolest, ona može da bude deo normalnog starenja. S godinama je uobičajeno da osobi ponekad treba više vremena da se seti nečijeg imena, gde je ostavila neki predmet ili šta je želela da kaže. Važno je da ima sposobnost da se priseti i da se takve smetnje ne pogoršavaju - objašnjava prof. dr Popović Kostić.
Suštinska razlika je i u tome što je kod normalnog starenja sposobnost samostalnog funkcionisanja očuvana, naglašava neurolog.
- Kod početne Alchajmerove bolesti postepeno se javljaju teškoće u aktivnostima koje su ranije bile lake i rutinske, na primer u vođenju računa, organizovanju obaveza, korišćenju telefona ili računara, snalaženju na poznatom putu ili pravilnom uzimanju terapije - navodi naša sagovornica.
Zašto zaboravljaju i mladi
Neretko se i mlađi ljudi obraćaju sa zabrinutošću da su “postali zaboravni”. Profesorka podseća da savremeni način života od nas zahteva da često radimo više stvari odjednom, da primamo informacije istovremeno iz više izvora.
- Da bi neka informacija mogla da bude prizvana iz pamćenja, ona najpre mora da bude dobro registrovana i usvojena. Ako nam je pažnja u trenutku primanja informacije “rasuta”, podeljena ili usmerena na više stvari istovremeno, ta informacija se neće dovoljno dobro “upisati” u pamćenje i postojaće poteškoće da se ista ta informacija naknadno prizove. I ovde podsećanje pomaže - ističe prof. dr Popović Kostić.
Na pamćenje dodatno utiču umor, hronični stres, anksioznost, depresivno raspoloženje i nedostatak sna. Zato subjektivna zaboravnost, naročito kod mlađih osoba, često nije znak neurodegenerativne bolesti, već posledica preopterećene i rasute pažnje.
- Ipak je savet da se osoba koja subjektivno doživljava pad svojih kognitivnih sposobnosti, naročito ako je u poznijim godinama ipak javi na pregled - preporučuje.
Kada zaboravnost zabrinjava
Kod Alchajmerove bolesti problem je drugačiji. Osoba ne zaboravlja samo detalj, već čitav nedavni događaj ili razgovor.
- Može više puta postaviti isto pitanje, ponavlja istu priču, zaboravlja da je već nešto dogovorila ili uradila, pri čemu joj ni podsećanjene ne pomaže da se konkretne informacije priseti. Zato ne treba da nas zabrinjava jedna zaboravljena reč ili povremeno traženje ključeva, već promena koja predstavlja jasan pad u odnosu na to kakve su nam bile ranije sposobnosti, postepeno se pogoršava i utiče na svakodnevni život - poručuje prof. dr Smiljana Popović Kostić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.