Jedna bolest zvana Hašimoto, a hiljadu simptoma: Da li i vaša štitna žlezda pati?
Objavljeno
26.05.2024. 9:55h
→ 26.06.2024. 13:57h
Profimedia
Štitasta žlezda je žlezda u obliku leptira koja se nalazi u donjem delu vrata, ispred dušnika. Ona je ’’glavni kontrolor’’ metabolizma. Juče je obeležen njen dan, a narednih sedam traje Međunarodna nedelja štitaste žlezde.
Uloga štitaste žlezde je da stvara hormone koji se izlučuju u krv i transportuju u tkiva po celom telu. Ona igra vitalnu ulogu u održanju našeg zdravlja, dobrobiti i stara se da tkiva i organi funkcionišu pravilno. Hormoni štitaste žlezde, pre svega tiroksin (T4) i trijodtironin (T3), pomažu telu da koristi energiju i da ostane toplo, održavaju pravilan rad mozga, srca, mišića i ostalih organa.
Nedovoljno aktivna štitasta žlezda, ili hipotireoidizam, javlja se kada ova žlezda ne proizvodi količinu hormona koja je telu potrebna da bi pravilno funkcionisalo i tada se metabolizam usporava. Obično je uzrokovana autoimunom bolešću, poznatijom kao Hašimotov tireoiditis, koji dovodi do oštećenja žlezde.
To znači da u određenom trenutku imuni sistem počne da proizvodi antitela na ćelije sopstvene žlezde, napada je i time smanjuje njenu funkciju. Ta antitela su poznata u laboratorisjkim analizama kao Anti TPO (anti-tireoperoksidazna antitela) i Anti Tg (anti-tireoglobulinska atnitela).
Shutterstock
hronična iscrpljenost je obično prvi simptomfoto: Shutterstock
U slučaju pojave navedenih simptoma treba što pre posetiti lekara radi analize hormona i postavljanja tačne dijagnoze. Lečenje je vrlo jednostavno i sprovodi se zamenskom terapijom hormona kojih u telu nema dovoljno.
Ukoliko, međutim, hipotireoza dugo godina ostane neprepoznata, imuni sistem će biti u disbalansu, tako da postoji rizik da se razviju i druge autoimune bolesti.
Shutterstock
žlezda u obliku leptira odgovorna je za metabolizamfoto: Shutterstock
Razvoj Hashimoto tireoiditisa može biti praćen u pet stadijuma:
U prvom stadijumu osoba nema znakove bolesti i hormonalni status je u granicama referentnih vrednosti. Još uvek se ne detektuju antitela. Ova faza je poznata kao „nulta faza“.
U drugom stadijumu imune ćelije počinju da napadaju tkivo štitaste žlezde i stvaraju se antitela. U ovoj fazi hormonalni status je u granicama referentnih vrednosti.
U trećem stadijumu, poznatom kao subklinički stadijum, štitasta žlezda, polako počinje da gubi sposobnost da sintetiše hormone. Zapaža se porast koncentracije TSH (tiroidni stimulišući hormon koji luči hipofiza), dok su T3 i T4 u okviru referentnih vrednosti.
U četvrtom stadijumu veći deo tkiva štitaste žlezde je oštećen i zamenjem nefunkcionalnim ožiljnim tkivom. Laboratorijski nalazi pokazuju pad proizvodnje hormona T3 i T4. Tek u ovoj fazi se najčešće postavlja dijagnoza Hashimoto tiroiditisa i započinje se sa lečenjem.
Tokom petog stadijuma se mogu javiti i druge autoimune bolesti kao što su viteligo, celijakija, psorijaza, multipla skleroza, reumatoidni artritis, lupus eritematodes, Sjogrenov sindrom…
Na žalost, kod sve većeg broja dece se dijagnostikuje Hašimotov tireoiditis.
Zato je podizanje svesti o ovoj bolesti važno, kako bi se pravovremeno dijagnostikovala i kako bi se pomoglo roditeljima i deci u prihvatanju novih životnh navika, a radi odlaganja napredovanja bolesti.