So može lako izazvati zavisnost. Želja za slanom hranom može biti bezopasna, ali može ukazivati i na neke zdravstvene probleme. Ekstremna želja za slanim namirnicama mogla bi da bude znak retkog i opasnog zdravstvenog poremećaja, upozoravaju lekari.
Petnaestogodišnja devojčica iz Toronta primljena je u bolnicu nakon što je mesecima patila od neobjašnjivih simptoma koji su uključivali tešku vrtoglavicu, umor, dehidraciju i jaku želju za slanim grickalicama.
Tek kada je doktor primetio njen neobično preplanuo ten i tamne fleke pod jezikom, postalo je jasno da su joj nadbubrežne žlezde prestale da rade, što je znak potencijalno opasnog zdravstvenog stanja.
Može dovesti do smrti ako se ne leči
Bolest se može kontrolisati hormonskom supstitucionom terapijom, ali takođe može dovesti do smrtnog ishoda ako se ne leči.
Kada je mlada kanadska pacijentkinja došla kod lekara, njen nivo natrijuma je bio oko 130 mmol/L, uprkos činjenici da je tada mogla da pojede nekoliko tegli kiselih krastavaca, velike količine čipsa odjednom, a obdoke je doslovno "zalivala" solju.
Koji je normalan nivo natrijuma?
Normalni nivoi natrijuma kreću se od 136 do 145 mmol/L, što je neophodno za regulisanje količine vode u i oko ćelija i za generisanje električnih signala između nerava, omogućavajući komunikaciju između mozga i ostatka tela.
Kalijum
Normalni nivoi kalijuma kreću se od 3,5 do 5,2 mmol/L, ali je nivo kod pomenutog pacijenta dostigao najvišu vrednost od 5 mmol/L. Previše kalijuma u krvi remeti ključne električne impulse koji regulišu rad srca.
Karakteristični znak Adisonove bolesti
Specijalista interne medicine, koji je lečio devojčicu, primetio je njen ten preplanuo iako je bila jesen. To ga je navelo da izvrši detaljniji fizički pregled, i tada je primetio hiperpigmentaciju u dnu jezika pacijenta, što je karakteristični znak Adisonove bolesti.
Kako nastaje Addisonova bolest i kako se leči?
Addisonova bolest se javlja kada nadbubrežne žlezde ne rade ispravno. Ove višeslojne žlezde se nalaze na vrhu bubrega i svaki sloj proizvodi drugačiji ključni hormon.
Prvi, gornji slojevi proizvode aldosteron, hormon koji signalizira bubrezima da zadržavaju natrijum i oslobađaju kalijum kroz urin.
Drugi sloj ove žlezde proizvodi kortizol, koji se obično naziva hormon stresa. Pomaže u regulisanju šećera u krvi, krvnog pritiska i pomaže telu da se nosi sa stresom.
Nedostatak može izazvati mučninu, bol u stomaku, gubitak težine i hiperpigmentaciju.
Adisonova bolest takođe utiče na treći sloj ove žlezde koji normalno proizvodi DHEA i androgene steroide, prekursorske hormone koji se pretvaraju u ženske hormone u jajnicima i u muške hormone u testisima.
U razvijenim zemljama, autoimuna bolest je uzrok osam do devet od svakih deset slučajeva Adisonove bolesti.
Najčešći uzroci Adisonove bolesti
Tuberkuloza je najčešći uzrok Adisonove bolesti širom sveta, ali je tuberkuloza generalno retka.
Drugi, manje uobičajeni uzroci Adisonove bolesti uključuju istoriju infekcija, posebno HIV-a i gljivičnih infekcija, teško krvarenje u nadbubrežnim žlezdama, ćelije raka koje migriraju u nadbubrežne žlezde iz drugih delova tela, hirurško uklanjanje nadbubrežnih žlezda i određene genetske mutacije.
Prenela: N.R.
Izvor: Dailymail.co.uk//Zdravlje.Kurir.rs