Danas počinje drugi tropski talas, a upozorenja stručnjaka o štetnosti preteranog izlaganja sunčevim zracima bez zaštite treba shvatiti ozbiljno.
Ultravioletni sunčevi zraci mogu da izazovu oštećenje kože za samo 15 minuta, kaže dermatolog dr Rebeka Danhof. Dugotrajna izloženost može da dovede do različitih oblika raka kože, od kojih se mnogi, na sreću, mogu sprečiti.
Koji su najčešći oblici raka kože?
Rak kože može da se javi u mnogo oblika, ali tri su najčešća:
Bazocelularni karcinom
Bazocelularni karcinom je najčešći tip raka kože. Obično se razvija na koži koja je najviše izložena suncu, kao što su skalp, lice, nos, vrat i ruke. Često se pojavljuje kao izraslina u obliku kupole sa vidljivim krvnim sudovima, sjajna, ružičasta mrlja ili rana koja zaraste pa se ponovo vrati.
Skvamocelularni karcinom
Skvamocelularni karcinom je drugi najčešći tip raka kože. Takođe se često razvija na koži izloženoj suncu, kao što su lice, uši, usne, zadnji deo ruku, ruke i noge. Skvamocelularni karcinom se često pojavljuje kao krasta ili gruba izraslina; crvena, gruba ravna mrlja; izraslina u obliku kupole koja raste i krvari; ili rana koja ne zarasta ili zaraste pa se ponovo vrati.
Prevencija raka kože
Ključ za prevenciju raka kože je da se pametno ponašate na suncu i da znate kako da se zaštitite. Evo nekoliko saveta:
Budite svesni lekova koji povećavaju osetljivost na sunce
Pojedini lekovi mogu da vas učine osetljivijim na sunčevu svetlost. Ovi lekovi obično uključuju antihistaminike, nesteroidne antiinflamatorne lekove, određene antibiotike, antidepresive, antipsihotike i oralne lekove za dijabetes. Proverite kod farmaceuta neželjene efekte vaših lekova.
Nosite odgovarajući šešir ili kapu
Šešir širokog oboda može da zaštiti vaše lice, uši i vrat. Ako nosite kačket, ne zaboravite da nanesete kremu za sunčanje na vrat i uši. Takođe, nosite zaštitnu odeću koja pokriva izložena područja.
Donosite zdrave odluke
Vaše ponašanje i navike utiču na zdravlje vaše kože. Nemojte pušiti, jer ova navika oštećuje kolagen i elastin u vašoj koži, a ujedno je i faktor rizika, posebno za skvamocelularni karcinom. Kada se negujete, koristite blage sapune i dnevne hidratantne kreme, a izbegavajte vreli tuši koji može da ukloni esencijalna ulja sa vaše kože. Pijte dosta vode da ostanete hidrirani i dovoljno spavajte kako bi vaša koža izgledala sveže.
Redovno proveravajte svoju kožu
Obratite pažnju na bilo kakve promene na mladežima, pegama ili flekama. Takođe, pratite sve nove promene na koži koje su se pojavile. Koristite ogledalo za procenu teško vidljivih područja i redovno (jednom godišnje) se pregledajte kod svog lekara ili dermatologa.
Koristite kremu za sunčanje kada ste napolju
Veći faktor zaštite od sunca (SPF) u kremi za sunčanje ukazuje na povećanu zaštitu. Američka akademija za dermatologiju preporučuje korišćenje najmanje SPF 30. Koristite kremu čak i tokom oblačnih ili hladnih dana jer i tada mogu da nastanu oštećenja. Obnavljajte je na svaka dva sata, nakon plivanja ili kada se znojite. Proverite rok trajanja. On je obično je tri godine ili kraći ako je krema čuvana na visokim temperaturama.
Nosite naočare za sunce sa UVA i UVB zaštitom
Odgovarajuće, zaštitne naočare za sunce pomažu u sprečavanju oštećenja osetljive kože oko očiju i blokiraju ultraljubičaste sunčeve zrake koji mogu da izazovu kataraktu.
Pripremila: N.L.
Izvor: Mayoclinichealthsystem.org/Zdravlje.kurir.rs