Kada jesti voće ako želite da smršate ili regulišete šećer u krvi? Stručnjaci rešavaju najčešće zablude

Shutterstock

Neka istraživanja sugerišu da voće pre obroka može povećati osećaj sitosti i smanjiti unos kalorija, dok uparivanje voća sa proteinima može poboljšati regulaciju šećera u krvi.

Voće je među najzdravijim stvarima koje možete jesti. Imaju malo kalorija, ali su bogate vlaknima, vitaminima, mineralima i zaštitnim biljnim jedinjenjima.

Konzumiranje više voća poboljšava nutritivnu vrednost vaše ishrane, a istraživanja pokazuju da ishrana bogata voćem može biti odlična prevencija brojnih zdravstvenih problema, od srčanih bolesti do određenih karcinoma.

Gubitak težine

Dodavanje više hrane bogate vlaknima i proteinima vašoj ishrani može vam pomoći da jedete manje ukupnih kalorija i stvorite kalorijski deficit, koji je neophodan za promovisanje gubitka masti.

Spajanje hrane bogate proteinima sa hranom bogatom vlaknima može pomoći da vaši obroci i grickalice budu dodatno zasitni.

Na primer, pripremanje užine sa isečenim jabukama, koje obezbeđuje vlakna, i puterom od kikirikija, koji obezbeđuje proteine, biće mnogo zasitnije u poređenju sa jedenjem obične jabuke.

Neka istraživanja sugerišu da jedenje voća pre obroka može biti efikasnije za povećanje sitosti nego jedenje voća posle obroka.

Mala studija na 17 muškaraca otkrila je da kada su muškarci pojeli jabuku pre obroka, iskusili su znatno veću sitost nego kada su jeli jabuku posle obroka. Jedenje jabuke pre obroka smanjilo je naknadni unos kalorija za 18,5 odsto u poređenju sa jelom bez voća uz obrok.

Shutterstock

jedenje voća pre obroka može biti efikasnije za povećanje sitosti nego jedenje voća posle obrokafoto: Shutterstock

Kontrola šećerom u krvi

Kada pokušavate da kontrolišete nivo šećera u krvi, neophodno je odabrati prave vrste ugljenih hidrata.

Ugljeni hidrati koji su bogati vlaknima, poput voća, preporučuju se češće u odnosu na brzo svarljive ugljene hidrate, poput belog hleba i slatkiša. Vlakna usporavaju varenje i apsorpciju, što pomaže u smanjenju šećera u krvi nakon obroka.

Studija koja je obuhvatila podatke o skoro 80.000 ljudi otkrila je da je konzumiranje 100 g više voća povezano sa 2,8% manjim rizikom od razvoja dijabetesa.

Konzumiranje voća sa visokim sadržajem vlakana takođe je korisno za poboljšanje nivoa šećera u krvi. Pregledom 19 studija otkriveno je da jedenje voća značajno smanjuje nivo šećera u krvi naročito kod osoba sa dijabetesom.

Važno je ne samo uparivati voće sa hranom koja pomaže u kontrolisanju šećera u krvi, već i odabrati prave vrste voća.

Preporučuje se konzumiranje celog, svežeg voća umesto sušenog ili zaslađenog konzerviranog. Ako sveže voće nije dostupno, smrznuto, nezaslađeno voće je dobra alternativa.

Na kraju, budući da voće sadrži mnogo prirodnih šećera, najbolje je da voće uživate u manjim porcijama kako biste podstakli optimalnu kontrolu šećera u krvi.

Shutterstock

U slučaju da sveže voće nije dostupno, smrznuto, nezaslađeno voće je dobra alternativa.foto: Shutterstock

Najčešće zablude o tome kada je najbolje jesti voće

Evo nekoliko mitova vezanih za voće koje možete zanemariti:

Voće nije za ljude sa dijabetesom: Osobe sa dijabetesom ili predijabetesom mogu jesti voće, jer može pomoći u kontrolisanju šećera u krvi i smanjenju rizika od razvoja dijabetesa.
Voće sadrži previše šećera: Iako voće sadrži prirodni šećer, ono je bogato vlaknima, vitaminima i mineralima koji usporavaju apsorpciju šećera i podržavaju zdravlje.
Voće pre spavanja nije preporučljivo: Nema dokaza da voće pre spavanja šteti zdravlju. Naprotiv, neki plodovi poput kivija mogu poboljšati san zahvaljujući serotoninu.
Voće treba jesti samo na prazan stomak: Nema potrebe jesti voće samo na prazan stomak; kombinovanje voća sa drugom hranom može poboljšati sitost i kontrolu šećera u krvi.

Prema smernicama za ishranu, odrasli bi trebali da jedu 1,5–do 2 šolje voća dnevno.

Evo nekoliko zdravih načina da povećate unos voća:

Uparite sveže voće sa orasima ili sirom za užinu.
Dodajte bobičasto voće ili banane u jutarnju ovsenu kašu ili jogurt.
Koristite smrznute bobice u smutijima i proteinskim šejkovima.
Dodajte sveže voće u salate i obroke sa žitaricama.
Grickajte kriške jabuke s nezaslađenim puterom od kikirikija.

Shutterstock

Voće možete jesti u bilo koje doba dana kao deo uravnotežene ishranefoto: Shutterstock

Voće možete jesti u bilo koje doba dana kao deo uravnotežene ishrane koja uključuje proteine, zdrave masti, povrće, pasulj i orašaste plodove.

Voće je hranljivo i može poboljšati opšte zdravlje. Jedenje voća pre obroka može povećati sitost i smanjiti unos kalorija, dok uparivanje voća sa proteinima pomaže u kontroli šećera u krvi.

Prenela: N.R.

Izvor: Health.com/Zdravlje.Kurir.rs

TAGOVI