Redovnom upotrebom meda i drugih pčelinjih proizvoda poboljšava se zdravlje i vitalnost organizma, te povećava njegova otpornost na mnoge infektivne i druge bolesti, što je posebno važno u periodu kada virusi počnu da divljaju. Sadrži mnoge vitamine i minerale, uključujući vitamin B6, kalcijum, bakar, gvožđe, mangan, magnezijum, fosfor, kalijum, riboflavin, natrijum, cink.
Predstavljamo vam 5 najboljih vrsta meda i njihove benefite za zdravlje
Bagremov med – pogodan je za bolesnike sa probavnim smetnjama i deluje umirujuće na ceo organizam. Mogu ga jesti čak i deca do tri godine.
Livadski med – sadrži više etarskih ulja i posebno se preporučuje srčanim bolesnicima, a može da pomogne i kod respiratornih oboljenja.
Lipov med – ima antiseptičko dejstvo i koristi se kod gripa, bronhitisa i drugih respiratornih bolesti. Najbolje ga je konzumirati zajedno sa čajem od lekovitih biljaka.
Šumski med – sadrži 13 puta više mineralnih materija nego cvetne vrste meda. Naročito je bogat gvožđem, pa se posebno preporučuje anemičnim osobama.
Med od maslačka - Domaći med od maslačka smatra se i prirodnim lekom protiv kašlja u slučaju prehlade, jer umiruje suv, intenzivan kašalj. Odličan je „čistač“ organizma od toksina, a posebno pluća od nikotina.
Najbolji način korišćenja meda
Rastvorite med u vodi, voćnom soku, čaju ili mleku jer će tako biti maksimalno iskorišćena njegova lekovita svojstva.
Temperatura tečnosti, pri tome, ne treba da bude viša od 37 stepeni Celzijusovih. U protivnom, med gubi svoja antimikrobna svojstva. U dodiru s metalom, stradaju enzimi u medu, zato ga uvek treba zahvatati drvenom ili plastičnom kašičicom. Nije dobro da se med odmah proguta, već ga treba zadržati u ustima od dva do tri minuta, uz stalno „mućkanje“.
Najgori način uzimanja meda je da se proguta, a zatim zalije vodom. Med, objašnjavaju stručnjaci, ima veliku specifičnu težinu, pa padne na dno želuca, higroskopan je, oduzima vodu sluzokoži i oštećuje je. Takvim načinom uzimanja od prisutnih šećera dobijamo samo kalorije i ništa više.
Poslednjih godina razvila se i nova naučna disciplina – apiterapija koja podrazumeva primenu pčelinjih proizvoda – meda, cvetnog praha, propolisa, matičnog mleča, pčelinjeg otrova i voska u preventivne i terapijske svrhe.
Violeta Nedeljković