Svi tipovi kamena u bubregu: Nefrolog otkriva kako ih prepoznati i sprečiti njihov nastanak
Kamen u bubregu je čest zdravstveni problem koji može da izazove intenzivan bol i dovede do ozbiljnih komplikacija. Razumevanje različitih vrsta kamena i faktora koji utiču na njihov nastanak od suštinskog je značaja za prevenciju i uspešno lečenje ovog stanja.
Nefrolitijaza, ili prisustvo kamena u bubregu, jedno je od najčešćih bubrežnih oboljenja, s učestalošću od 1-5 odsto. Češće pogađa muškarce nego žene, što se povezuje s metaboličkim i hormonskim razlikama, a smanjen unos tečnosti i genetska predispozicija se smatraju za dva najvažnija faktora rizika. Kamen može da bude različitog sastava i svaka vrsta zahteva specifičan pristup u prevenciji i terapiji, kaže za naš portal prof. dr Rajko Hrvačević, internista-nefrolog.
- Najčešći su kalcijumski kamenčići (kalcijum oksalat, ređe kalcijum fosfat), koji čine oko 70-80 odsto slučajeva. Uratni kamen se javlja kod 5-10 osto pacijenata, najčešće kod onih sa uričnom dijatezom, odnosno koji boluju od gihta. Struvitni kamen (magnezijum-amonijum fosfat) nastaje zbog infekcija mokraćnog trakta, dok je cistinski kamen, koji se javlja kod pacijenata sa urođenim poremećajem metabolizma aminokiseline cistina (cistinurija), najređi - objašnjava doktor.
Ispitivanje uzroka
Mada je najčešći razlog nastanka nefrolitijaze pojačano izlučivanje minerala putem mokraće (ili narušena ravnoteža između minerala i inhibitora kristalizacije minerala), kod svih pacijenata s prisustvom kamena u oba bubrega ili njihovim ponavljanim stvaranjem neophodno je sprovesti metaboličko ispitivanje kao bi se deteljnije utvrdilio zbog čega se to dešava.
- Ovo ispitivanje podrazumeva čitav niz laboratorijskih analiza iz krvi i mokraće sakupljene tokom 24 sata. Analiza izmokrenog ili operativno uklonjenog kamena takođe može da bude od pomoći pri utvrđivanju uzroka nastanka, ali i u određivanju dijetetskog režima. Za razliku od hemijske analize danas se preporučuju kao pouzdanije metode infracrvena spektrometrija koja se radi u laboratoriji Rudarskog fakulteta u Beogradu ili rendgenska disfrakcija - sugeriše nefrolog.
Opšte mere prevencije
Kod pacijenata s kamenjem u bubregu, rizik od ponovnog nastanka iznosi čak 50-70 odsto. Zato je primena preventivnih mera jako važna, jer one mogu značajno da smanje taj rizik, prema nekim istraživanjima, čak na 10 odsto ili manje, navodi naš sagovornik.
U opšte mere prevencije koje se primenjuju kod svih pacijenata s kamenom spadaju:
- Povećajte unos tečnosti: Količina tečnosti treba da bude dovoljna za dnevno izmokravanje od 2-2.5 litra, uz kontinuiran unos tokom dana. Mokraća bi trebalo da bude razređena i gotovo bezbojna, što pokazuje adekvatan unos tečnosti. Preporučuju se negazirane vode, limunada ili sok od pomorandže, dok bi trebalo izbegavati gazirana pića, grejpfrut, sok od brusnice i jabuke, kao i jake čajeve, tamnu čokoladu i alkoholna pića, koji povećavaju rizik od dehidratacije.
- Ograničite unos soli: Prekomeran unos soli povezan je sa povećanim izlučivanjem kalcijuma putem mokraće, što povećava rizik od stvaranja kamena. Preporučuje se ograničavanje na 5-6 grama soli dnevno.
- Smanjite unos proteina životinjskog porekla: Namirnice poput crvenog mesa, iznutrica i plave ribe povećavaju rizik od uratnog i kalcijum oksalatnog kamena. Takođe, treba smanjiti unos pasulja, povrća poput spanaća, špargli i karfiola, kao i šećera, koji su povezani s nastankom kamena.
- Birajte izbalansiranu ishranu: Voće i povrće poput ananasa, borovnica, trešanja, limuna, paprike i bundeve smanjuju kiselost krvi i urina, čime se smanjuje rizik od nastanka kamena. Mlečni proizvodi i kalcijum takođe treba unositi u umerenim količinama, jer prekomeran unos može da poveća resorpciju oksalata i izazove stvaranje kamena.
- Smanjite telesnu težinu: Gojaznost je faktor rizika za nastanak kamena u bubregu, pa se savetuje mršavljenje kod svih pacijenata s kalkulozom bubrega.
Specifične dijetetske mere prema vrsti kamena
- Prevencija oksalatnih kamenčića: Osobe sa kalcijum oksalatnim kamenčićima bi trebalo da ograniče unos hrane bogate oksalatima, kao što su spanać, kelj, boranija, orašasti plodovi i neki plodovi poput grejpfruta i malina. Preporučuje se povećan unos namirnica bogatih citratima (limun, pomoranža) i, po potrebi, citrata u obliku tableta ili granula.
- Prevencija kamena od kalcijum fosfata: Pacijenti sa ovom vrstom kamena bi trebalo da izbegavaju ribu, žumance i mlečne proizvode.
- Prevencija uratnih kamenčića: Potrebno je smanjiti unos hrane bogate purinima (iznutrice, crveno meso, plava riba, plodovi mora) i mahunarki. Takođe, važno je alkalizovati mokraću (pH od 6.2 do 7), što se postiže unosom alkalnih namirnica ili odgovarajućim lekovima.
- Suplementacija kalcijumom i vitaminom C može da poveća rizik od stvaranja kamena, pa je važno uzimati ih sa obrokom i povećati unos tečnosti. Doza vitamina C ne bi trebalo da prelazi 500 mg dnevno - upozorava prof. dr Hrvačević.
Kako izgleda lečenje?
Uz nefrologa i urologa, važan deo tima za lečenje kamena je i specijalista za higijenu ishrane i nutricionista.
- Lečenje uključuje urološke metode uklanjanja, kao što su vantelesno mrvljenje kamena ili mrvljenje kamena putem instrumenata koji se uvode u mokraćni trakt - ureterolitotripsija, perkutana litolapaksija, ređe otvorena hiruška intervencija. Ako je uzrok stvaranja kamena poznat, sprovodi se uzročno lečenje, uključujući hirurške intervencije (npr. kod uvećanja paratireoidnih žlezda) ili primenu specifičnih lekova (npr. kod cistinurije) - otkriva prof. dr Rajko Hrvačević.
Nataša Lazović
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Pročitajte i tekst na temu koji lekovi ubrzavaju proces propadanja bubrega.
Pogledajte i mišljenje nefrologa o tome koje bi mere trebalo uvesti osobama koje ne žele da doniraju svoje organe.