Učestalost pražnjenja creva mnogo govori o opštem zdravlju: Koliko puta je idealno?
Lekari često gledaju na problem neredovnog pražnjenja kao "neprijatnost", a ne kao na ozbiljniji problem.
Frekvencija pražnjenja creva značajno utiče na dugoročno zdravlje sa najboljim rezultatima kod onih koji svakoga dana jednom ili dva puta obavljaju veliku nuždu, pokazalo je novo istraživanje, dok su prethodne studije pokazale vezu između konstipacije i dijareje sa višim rizikom od infekcija i neurodegenerativnih bolesti.
- Nadam se da će ovaj rad otvoriti oči lekarima na potencijalne rizike od nepravilne frekvencije pražnjenja - kaže Šon Gibons sa Instituta za sistemsku biologiju, jedan od autora studije objavljene u časopisu Cell Reports Medicine.
Dodaje da lekari često gledaju na problem neredovnog pražnjenja kao "neprijatnost", a ne kao na ozbiljniji problem.
Gibons i njegov tim sakupili su razne parametre, uključujući krvnu sliku, analize mikrobioma, genetsku sliku i mnoge druge podatke, od preko 1.400 zdravih osoba koje nemaju znak aktivnih bolesti.
Učesnici su sortirani u četiri kategorije po frekvenciji pražnjenja creva - konstipacija (jednom ili dva puta nedeljno), ređe-normalno (tri do šest puta nedeljno), češće-normalno (jednom do tri puta dnevno) i dijareja.
Kada stolica stoji previše dugo u crevima, mikrobiom u crevima obradi sva raspoloživa vlakna iz hrane (koja fermentišu u zdrave kratkolančane masne kiseline) i umesto toga fermentiše proteine, proizvodeći toksine, poput pCS i indoksil sulfat.
- Ono što smo pronašli kod čak i zdravih osoba koje su pate od konstipacije, jeste povećan nivo ovih toksina u krvotoku - ističe Gibons.
Voće i povrće ključno
U slučajevima dijareje, tim je često otkrivao hemijske analize koje su ukazivale na upalni proces i oštećenja jetre. Gibons je objasnio da tokom dijareje, telo izbacuje prekomernu žučnu kiselinu, koju bi jetra inače rastvorila i apsorbovala korisne masti.
Bakterije zadužene za fermentaciju vlakana poznate kao striktno anaerobne, povezane su sa dobrim zdravstvenim stanjem i bujaju u takozvanoj "zlatnoj zoni" od jednog do dva pražnjenja dnevno.
Gibons, ipak, napominje da je potrebno dodatno istraživanje da bi se tačno definisao optimalan raspon. Demografski - mlađi ljudi, žene i oni sa nižim indeksom telesne mase bili su skloniji ređim pražnjenjima. Hormonalne i neurološke razlike između muškaraca i žena mogu da objasne jaz, navodi Gibons, zajedno sa činjenicom da muškarci uobičajeno konzumiraju više hrane.
Konačno, poređenjem bioloških podataka sa upitnicima o načinu života, naučnici su napravili jasnu sliku onih koji uobičajeno spadaju u "zlatnu zonu".
- Unos više voća i povrća bio je najveći signal koji smo primetili - ističe Gibons, dodajući da je na češće pražnjenje takođe uticao unos vode, redovna fizička aktivnost i ishrana sa više biljaka.
Naredni korak u istraživanju je osmišljavanje kliničkog ispitivanja koje bi pratilo pražnjenje creva veće grupe ljudi tokom dužeg vremenskog perioda kako bi se procenio potencijal u otkrivanju i sprečavanju bolesti.
Izvor: Sciencealert.com/Zdravlje.kurir.rs
