Stres loše utiče na nivo holesterola: Koje korake možete preduzeti kako biste smanjili posledice?
Stres može ozbiljno uticati na vaše zdravlje i svakodnevno funkcionisanje. Povećava rizik od anksioznosti, problema sa varenjem, glavobolje i smetnji u koncentraciji, a može loše delovati i na srce i krvne sudove. Istraživanja su pokazala da dugotrajan stres može doprineti povišenom holesterolu.
U savremenom načinu života, stres je gotovo svakodnevna pojava. I dok smo navikli da ga povezujemo sa psihičkim pritiskom ili lošim raspoloženjem, stres ima i vrlo konkretne fizičke posledice – među kojima je i povišen holesterol.
Kako su povezani stres i holesterol?
Kada doživimo stres, naše telo reaguje lučenjem hormona kao što su kortizol i adrenalin. Oni nam pomažu da se izborimo sa izazovima – ubrzavaju srčani ritam, podižu nivo šećera u krvi i pojačavaju budnost. Međutim, ako je stres hroničan, ovi hormoni ostaju povišeni duži vremenski period, što može izazvati štetne promene u organizmu.
Istraživanja su pokazala da dugotrajan stres može povećati nivo LDL („lošeg“) holesterola i triglicerida, dok istovremeno snižava nivo HDL („dobrog“) holesterola. Ovo stanje značajno povećava rizik od razvoja srčanih bolesti, moždanog udara i drugih kardiovaskularnih problema.
Više studija podržava ovu tvrdnju. Tako je jedno istraživanje iz 2017. godine otkrilo da osobe koje su bile pod najvećim stresom imaju više nivoe LDL holesterola i triglicerida, ali niže nivoe HDL holesterola.
Slični rezultati potvrđeni su i u studiji iz 2021. godine sprovedenoj u Južnoj Koreji, gde su muškarci srednjih godina, izloženi stresnim životnim događajima, imali znatno lošije vrednosti masnoća u krvi.
Stres je okidač za nezdrave navike
Jedan od problema je i to što stres menja naše ponašanje. Mnogi ljudi pod stresom posežu za nezdravom hranom, konzumiraju više alkohola, puše ili preskaču fizičku aktivnost. Sve to dodatno doprinosi lošim rezultatima krvi, gojenju i riziku od bolesti.
Studija objavljena 2017. godine pokazala je jasnu vezu između visokog stresa i konzumiranja ultra-prerađene hrane – bogate šećerima, zasićenim mastima i soli, a siromašne vlaknima i korisnim nutrijentima. Ova hrana direktno utiče na povišen holesterol i trigliceride.
Kako da smanjimo stres, a samim tim i nivoe holesterola?
Dobra vest je da promenom životnog stila možemo i te kako da utiče i na nivo stresa i na nivo holesterola. Evo nekoliko dokazanih metoda:
- Fizička aktivnost – vežbanje smanjuje stres, poboljšava raspoloženje i pomaže u snižavanju „lošeg“ holesterola. Preporuka je najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno.
- Zdrava ishrana – uključite više voća, povrća, integralnih žitarica, ribe i zdravih masti (poput maslinovog ulja i oraha). Ograničite unos zasićenih masti, šećera i soli.
- Redovan san – 7 do 8 sati sna noću pomaže telu da se regeneriše i održava hormonski balans.
- Upravljanje stresom – praktikujte tehnike relaksacije kao što su meditacija, joga, duboko disanje ili umetničke aktivnosti. Pomažu i svakodnevne šetnje i razgovor sa bliskim osobama.
- Izbegavajte loše navika – ograničite alkohol, ne pušite, i izbegavajte emocionalno prejedanje.
- Potražite psihološku podršku – ako se suočavate sa dugotrajnim stresom, razmislite o razgovoru sa psihologom ili psihoterapeutom. Profesionalna pomoć može napraviti veliku razliku.
Holesterol je podložan i emocijama
Holesterol nije samo rezultat onoga što jedemo – već i kako živimo i kako se nosimo sa svakodnevnim pritiscima. Dugotrajan stres utiče na hormone i metabolizam, što može povećati nivo loših masti u krvi.
Izvor: Everydayhealth.com/Zdravlje.Kurir.rs
Stres je prirodna reakcija tela na različite životne situacije, ali hronična izloženost stresu može narušiti ravnotežu organizma, i povećati rizik od ozbiljnih bolesti, otkriva endokrinolog
