Da li ste znali da je koštica avokada jestiva? Istraživanja sugerišu da reguliše pritisak, šećer i holesterol
Dok milioni ljubitelja avokada širom sveta rutinski bacaju veliku smeđu košticu, sve veći broj entuzijasta na društvenim mrežama postavlja pitanje: da li zaista bacamo vredan deo ovog popularnog supervoća?
Koštica avokada čini oko 13 do 18 procenata celokupne veličine ploda. Iako je naše znanje o njenom sastavu još uvek ograničeno, istraživanja pokazuju da sadrži masne kiseline, dijetetska vlakna, ugljene hidrate i manju količinu proteina.
Pored toga, koštica avokada sadrži fitohemikalije - prirodna jedinjenja koja biljke koriste za odbranu, a neka od njih imaju značajan antioksidativni potencijal.
Potencijalne zdravstvene koristi
U Nigeriji se već koristi ekstrakt koštica avokada za kontrolu visokog krvnog pritiska. Rane studije takođe sugerišu druge potencijalne zdravstvene koristi, ali treba napomenuti da su istraživanja uglavnom rađena na životinjama.
Kada je u pitanju zdravlje srca, istraživanja pokazuju da unos koštica može da smanji ukupan holesterol i loš LDL holesterol kod miševa. Takođe, ekstrakt koštica može da doprinese opuštanju krvnih sudova i smanjenju krvnog pritiska, što je ključni faktor rizika za srčana oboljenja.
Za osobe sa dijabetesom, neka preliminarna istraživanja sugerišu da koštica avokada može da pomogne u smanjenju nivoa šećera u krvi, što otvara mogućnosti za dalja istraživanja.
Razlozi za oprez
Iako postoje obećavajući rezultati, preterana upotreba nosi i određene rizike.
Neka biljna jedinjenja prisutna u koštici avokada, poput inhibitora triptofana i cijanogenih glikozida, potencijalno mogu da imaju štetne efekte. Iako su bezbednosne studije još uvek u ranoj fazi, pojedina istraživanja ukazuju da visoke doze ovih supstanci mogu da izazovu neželjene reakcije.
Ove supstance se, inače, prirodno nalaze i u drugim biljkama (poput semenki jabuke ili gorkog badema), ali su u malim količinama uglavnom bezbedne.
Kako jesti košticu avokada?
Za one koji žele da probaju, košticu avokada je najpre potrebno osušiti u rerni na oko 120°C, tokom približno dva sata. Nakon sušenja, koštica postaje vrlo tvrda, pa je treba pažljivo razlomiti na manje komade (pomoću čekića ili jačeg sekača), a zatim samleti u prah (u blenderu ili mlinu za kafu), koji se može dodavati u smutije, čajeve ili sosove.
Važno je napomenuti da proces sušenja može da smanji količinu antioksidanata u koštici, koja je pritom prilično gorka, pa je preporučljivo izbalansirati je sa nečim slatkim, poput banane ili jagoda.
Izvor: Adiva.hr/Zdravlje.Kurir.rs
5 načina na koje avokado menja vaše telo, od holesterola do lepog tena
