Muškarci dvostruko češće umiru od sindroma slomljenog srca: Žene više pate, ali su otpornije
Sindrom slomljenog srca je češći kod žena, ali muškarci imaju više nego dvostruko veću verovatnoću da umru od njega.
Emocionalni ili fizički stres može izazvati sindrom slomljenog srca, a simptomi mogu imitirati srčani udar, uključujući bol u grudima i kratak dah. Zato su potrebni bolji tretmani za poboljšanje ishoda sa većim fokusom na rešavanje stresa i mentalnog zdravlja.
Simptomi slomljenog srca
Smrt od slomljenog srca može zvučati kao nešto što se dešava samo u bajkama, ali to je stanje u stvarnom životu. Sindrom slomljenog srca, formalno nazvan takocubo kardiomiopatija, izaziva simptome slične srčanom udaru, uključujući bol u grudima i kratak dah, a često je uzrokovan stresnim događajem poput raskida ili smrti voljene osobe.
Stručnjaci veruju da se sindrom slomljenog srca javlja kada naleti hormona stresa poput adrenalina sprečavaju srce da se pravilno kontrahuje. Dok se većina ljudi brzo oporavlja bez trajnih oštećenja, kod malog procenta ljudi može dovesti do teškog, kratkotrajnog otkazivanja srčanog mišića, pa čak i smrti.
Sada je nova studija otkrila da, iako je stanje mnogo češće kod žena, muškarci imaju više nego dvostruko veću verovatnoću da umru od sindroma slomljenog srca.
Većina ljudi sa sindromom slomljenog srca su žene, ali za muškarce je verovatnije da će biti fatalan
Koristeći veliku nacionalnu bolničku bazu podataka, istraživači su identifikovali skoro 200.000 ljudi kojima je dijagnostikovan sindrom slomljenog srca od 2016. do 2020. godine.
Njihova analiza trendova, stopa smrtnosti i komplikacija otkrila je:
* Stopa smrtnosti od sindroma slomljenog srca smatrana je visokom, na 6,5 %, bez poboljšanja tokom perioda od 5 godina.
* Mnogo je češći kod žena - oko 5 od svakih 6 slučajeva sindroma slomljenog srca je kod žena.
* Smrti od sindroma slomljenog srca bile su više nego dvostruko veće kod muškaraca: 11,2 %, u poređenju sa 5,5 % kod žena.
* Kongestivna srčana insuficijencija bila je najčešća komplikacija, koja se javila kod 36 procenata ljudi, zatim atrijalna fibrilacija (21 %), kardiogeni šok (7 %), moždani udar (5 %) i srčani udar (3 %).
* Sindrom slomljenog srca bio je najrasprostranjeniji kod ljudi starijih od 62 godine.
* Muškarci sa sindromom slomljenog srca mogu imati kašnjenja u dijagnozi
Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se razumelo zašto postoje razlike među polovima, prema autorima.
- Muškarci mogu biti izloženi većem riziku od smrti zbog kašnjenja u dijagnozi ili lečenju, kaže dr Abha Kandelval, kardiolog i klinički vanredni profesor medicine na Stanford zdravstvenom centru u Kaliforniji, koja nije bila uključena u studiju.
- Oduvek smo smatrali da je ovo ženska bolest i kad god imate atipični oblik bolesti, obično imate lošije ishode. Možda lekari ne traže sindrom slomljenog srca kod muškaraca - kaže dr Kandelval.
Muškarci mogu imati druga zdravstvena stanja koja povećavaju rizik
- Veći rizik od smrti kod muškaraca može biti posledica razlika u načinu na koji muškarci i žene doživljavaju stres na srce. Na primer, muškarci imaju veću verovatnoću da dođu na lečenje nakon fizičkog stresa, kao što su značajna medicinska bolest, trauma ili operacija, i često imaju više hroničnih bolesti na početku, što ih može predisponirati lošijim ishodima - kaže dr Džeremi Slivnik, kardiolog i vanredni profesor medicine na Univerzitetu u Čikagu u Ilinoisu, koji nije bio uključen u istraživanje i dodaje:
- Hormoni mogu igrati dobru ulogu. Muškarci takođe mogu imati veće nagle pojave hormona stresa koji mogu pogoršati srčane povrede. A s obzirom na lošije ishode kod starijih žena u poređenju sa mlađim ženama, postoji mišljenje da estrogenmože imati zaštitnu ulogu kod onih kojima je dijagnostikovana bolest.
Svi stručnjaci se slažu da je potrebno više istraživanja kako bi se u potpunosti razumelo zašto muškarci češće umiru od sindroma slomljenog srca.
Šta uzrokuje sindrom slomljenog srca?
Emocionalni i fizički stres su najčešći uzroci sindroma slomljenog srca, iako oko 30 procenata ljudi koji dožive ovu srčanu krizu nemaju prepoznatljiv okidač.
Emocionalni stresori uključuju stvari poput tuge, straha, ekstremnog besa i iznenađenja.
Fizički stresori su povezani sa drugim zdravstvenim stanjima ili simptomima, kao što su moždani udar, napad, visoka temperatura, napad astme, emfizem, nizak nivo šećera u krvi ili značajno krvarenje.
Pored bolova u grudima, simptomi sindroma slomljenog srca mogu uključivati kratak dah, znojenje i vrtoglavicu.
Stručnjaci veruju da kao odgovor na neki intenzivan stresor, telo oslobađa ogromnu količinu adrenalina, što može dovesti do sužavanja malih arterija koje snabdevaju srce krvlju i izazvati privremeno smanjenje protoka krvi.
Alternativno, adrenalin se može direktno vezati za srčane ćelije i prouzrokovati da previše kalcijuma uđe u ćelije, što može sprečiti srce da pravilno kuca.
Studija ističe potrebu za poboljšanjem lečenja sindroma slomljenog srca
- Rad je takođe otkrio nedostatak napretka u poboljšanju broja ljudi koji umiru od sindroma slomljenog srca - i to se mora promeniti, kaže glavni autor, dr Mohamed Reza Movahed, klinički profesor medicine na Univerzitetu u Arizoni u Tusonu.
- Trenutno lečimo ljude prema njihovim fizičkim simptomima, ali možda to nije dovoljno. Možda moramo više da se fokusiramo na anksioznost i stres koji često pokreću stanje, umesto da samo pokušavamo da lečimo medicinsko stanje - kaže dr Movahed.
- Važno je prepoznati da mentalno zdravlje utiče na kardiovaskularno zdravlje - kaže Kandelval.
Za bol u grudima ili otežano disanje, odmah pozovite Hitnu pomoć
- Za pacijente i kliničare, poruka je jasna: sindrom slomljenog srca nije uvek benigni i ne izgleda isto kod svih. Kliničari bi trebalo da održavaju visok nivo sumnje na bolest, posebno kod muškaraca, s obzirom na mogućnost atipičnijih i težih manifestacija u vreme dijagnoze - savetuje Slivnik.
Iako ne postoji zagarantovani način da se spreči stanje, upravljanje stresom, lečenje osnovnih zdravstvenih problema poput visokog krvnog pritiska i pozivanje Hitne pomoći odlazak u zdravstvenu ustanovu odmah zbog simptoma poput bola u grudima ili kratkog daha mogu napraviti razliku - kaže Slivnik.
Izvor: Everydayhealth.com/Zdravlje.Kurir.rs