Jedna tačkica na stopalu Draganu je skoro koštala života: "Nisam ni slutila da je melanom, čekala sam da poraste na pet milimetara da bih otišla kod lekara"
Tokom naredne godine promena je postepeno rasla, ali samo u ravni kože. Dragana je redovno merila njen prečnik običnom grafitnom olovkom i gumicom na vrhu, čekajući da dosegne pet milimetara. Znala je da takva promena opasna.
Melanom je jedna od najsmrtonosnijih vrsta raka kože, ali njegova rana dijagnoza i pravovremena reakcija mogu značajno da povećaju šanse za izlečenje. Dragana Matović (59) iz Beograda, koja se pre devet godina suočila sa ovom opakom bolešću, otvoreno deli svoju priču o tome kako je reagovala na promenu na stopalu, kako je kroz prepreke i strahove došla do redovnih kontrola i kako oči mogu da vam pomognu da budete brži od bolesti. Njena iskustva pokazuju koliko je važno pažljivo pratiti svaku promenu i nikada ne podcenjivati znakove koje vam telo šalje.
- Pre devet godina, nakon nekih manjih i nekih većih stresnih situacija, primetila sam na bočnoj strani stopala jednu novu crnu tačkicu, sasvim različitu od mojih ostalih mladeža. Bila je mala, otprilike jedan milimetar, ali intenzivno crne boje, kao da je neko rapidografom nacrtao tačku. Isprva nisam obraćala mnogo pažnje na to, ali znala sam da melanom predstavlja ozbiljnu opasnost i čula sam na televiziji da svaka promena na koži veća od pet milimetara mora da se proveri. Zato sam uglavnom pratila da li će ta tačkica narasti preko te veličine - počinje svoju priču Dragana.
Čekajući pet milimetara
Tokom naredne godine promena je postepeno rasla, ali samo u ravni kože. Dragana je redovno merila njen prečnik običnom grafitnom olovkom i gumicom na vrhu, čekajući da dosegne pet milimetara. Potom je promena počela da dobija i treću dimenziju, odnosno da bude ispupčena.
- U međuvremenu, moja majka je obolela od bazocelularnog karcinoma i pokušavala sam da joj zakažem pregled u Gradskom zavodu za kožne i venerične bolesti "Džordž Vašington”. Međutim, zavod tada nije vršio zakazivanja, moglo je samo da se čeka u redu, pa smo bezuspešno dolazile nekoliko puta i vraćale se bez pregleda. Zbog toga sam odlučila da zakažem privatni pregled na Vojnomedicinskoj akademiji, kod dermatološkinje dr Dušice Matović, kojoj sam neizmerno zahvalna. Do tada nisam poznavala ni dr Lidiju Kandolf ni ceo tim vrhunskih dermatologa na VMA, a kasnije su me i zvali "Dušicina rođaka", što nije tačno, samo je slučajnost u prezimenu - navodi naša sagovornica.
Nakon pregleda majke, zamolila je dr Matović da pogleda i njenu novu promenu na stopalu. Doktorka je odmah rekla da uopšte nije zadovoljna.
- Na pitanje "Otkad imate ovo?" odgovorila sam jedno godinu, godinu i po dana. Rekla mi je da istog momenta uzmem uput da se to hirurški odstrani. Kako sam radila (i još uvek radim) kao inženjer u Infrastrukturi železnice Srbije, uput za plastičnog hirurga sam dobila preko našeg Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika. Međutim, hirurzi su mi lakonski rekli da nije ništa hitno, jer nije krvarilo - to su me prvo pitali, da li krvari - i delovalo im je površinski. Zakazali su mi operaciju tek za mesec dana ili malo više - priseća se naša sagovornica.
Dijagnoza koja izmiče tlo pod nogama
Patohistološki (PH) nalaz, na koji je čekala čitava dva meseca, pokazao je da je u pitanju maligni melanom koji nije više samo na površini kože (in situ), već je počeo da prodire dublje. Bio je na granici između prvog i drugog stadijuma, sa dubinom od oko milimetar (1,2 mm) i početnom ulceracijom. Bez te ulceracije bio bi prvi stadijum, ali zbog nje je klasifikovan kao drugi stadijum A.
- Osećala sam se jako loše zato što nisam razmišljala da to može da bude to i nisam očekivala takav rezultat, pogotovo posle plasičnih hirurga koji su se postavili u stilu "ma, opušteno, ni ne znamo šta je...". Onda sam se, brže bolje, okrenula poslu i nisam baš nešto puno razmišljala, osim što sam zvala stalno da vidim da li je gotova PH analiza. Kad sam je dobila, u tom momentu, mi se poprilično izmaklo tlo pod nogama. I onda sam krenula od jednog do drugog lekara da uradim što je sve potrebno - otkriva Dragana.
Da je reagovala odmah
Dobila je instrukcije da mora da se uradi druga operacija - proba sentinel limfnog čvora (centralnog čvora), kako bi se proverilo da li se bolest proširila.
- Sve sam to vrlo brzo zakazala, a dr Dušica mi je rekla: "Vidite, bila sam u pravu" i dodala: „Da li ste svesni da se ljudi zbog jedne tačkice bore za život?“, jer sam na prvom pregledu na pitanje "Zašto niste došli ranije?" odgovorila: „Zar zbog jedne tačkice treba da idem kod lekara?“ Iskreno, nisam osoba koja redovno ide na preglede, ali pratim svoje telo i kada sam primetila promenu, javila sam se lekaru. Međutim, nisam odmah reagovala kad se ta tačkica prvi put pojavila i bila je zasigurno još in situ - moglo je elegantno samo, vrlo malim rezom, da se skloni, i da apsolutno sve tu stane - sugeriše naša sagovornica.
Umesto toga, upala je u fazu u kojoj se neprestano razmišlja o tome šta će biti. Uradila je probu sentinel čvora, a čvorovi koji su pronađeni bili su uvećani. Videla je zabrinutost na licima lekara, ali srećom, bolest se nije proširila.
- Tada sam radila i prvi skener u životu, gde su uočene neke promene - tumor na nadbubrežnoj žlezdi - koji sam ranije imala. Sve su mi te preglede ponavljali. Od tada, svaki bol ili nelagodnost kod mene izaziva strah. S obzirom na dijagnozu, prvo se proverava da li se bolest proširila, pa tek onda ostalo. Svaki pregled donosi novi stres i nervozu - otkriva.
Bez druge terapije
Za melanom praktično nije bilo leka u to vreme, jer ovaj karcinom ne reaguje ni na hemioterapiju, ni na zračenje, objasnili su joj lekari, a sličnu potvrdu dobila je i u Udruženu pacijenata obolelih od melanoma "Upom". Inovativni lekovi koji su tada bili registrovani u zemljama EU su mogli da se kupe o ličnom trošku i primaju u zemljama gde su registrovani, a uz pomoć i veliko angažovanje dr Lidije Kandolf je jedan deo pacijenata uspeo da dobije lečenje kroz studije inovativnim terapijama, potvrđuje naša sagovornica.
- Nisam išla kod psihologa ili psihijatra, ali sam imala fantastičnu podršku porodice i udruženja, posebno Save Pilipovića, iako ga tada nisam dobro poznavala. Kada sam operisala melanom i otišla u udruženje, Savo me je pozdravio i rekao "Dobrodošla u udruženje, ali lekovi u našoj zemlji ne postoje" - priseća se Dragana i dodaje da je bilo je lakše razgovarati s ljudima iz udruženja nego opterećivati okolinu ili pretraživati informacije na internetu. Lekari, koliko god da su posvećeni, nemaju dovoljno vremena za svakog pacijenta.
Dragana nije ni imala potrebu za terapijom, prema mišljenu dr Kandolf, jer su rezultati nakon kontrole centralnog čvora bili potpuno čisti. Sve promene bile su na nivou kože i mogle su se ukloniti hirurški. Do sada se bolest nije vratila.
Život posle i šta je svemu prethodilo
Jednom godišnje naša sagovornica ide na kontrolu kože i ultrazvuk abdomena i limfnih čvorova u preponama. Iako ovo drugo više nije obavezno prema protokolu za melanom, pridržava se te rutine. Sada je, kaže, mirna, a na pitanje da li misli da je možda nasledila genetsku sklonost ka raku kože, odgovora da nije sigurna.
- Može biti, ali kad sam išla na intervenciju i podizala PH nalaz, lekari su me prvo pitali koliko sam se izlagala suncu i da li sam koristila zaštitni faktor 50+. Iskreno sam im rekla da nisam ni čula za toliki faktor. Ja sam delimično odrasla na moru, gde sam provodila sve raspuste. Imam svetlu kožu i oči, ali sam uvek brzo tamnela. Ipak, ne mogu reći da sam se štitila od sunca. Sećam se da je moja majka koristila kreme sa faktorom šest ili osam, otprilike - navodi.
Njen suprug ima alergiju na sunce, mazao se zaštitnim kremama za decu s faktorom 18, ali to mu nije mnogo pomagalo. On je taj koji se trudio da izbegava sunce, a ona baš i ne. Seća se smo da je u mladosti sa 20 ili 25 godina koristila maslinovo ulje da nahrani kožu i dobije tamniji ten. Osim toga, pre melanoma imala je stresan period, ali to ima skoro svako od nas, kaže.
Koža sve pamti
Dobra stvar u svemu što je zadesilo Draganu jeste to što je mogla da vidi promenu koja je mogla da je košta glave.
- Moram priznati da sam imala sreće što sam to mogla da vidim na stopalu. Da mi se promena pojavila na leđima, verovatno ne bih ni primetila, niti bih nekome u porodici rekla da proveri. Imam dosta mladeža, ali ovaj je bio zaista atipičan - intenzivno, zift crn - naglašava naša sagovornica i poručuje:
- Koža pamti sve i nije zadovoljna preplanulim izdanjem, prosto to nije njena prirodna boja. Ne dozvolite joj da izgori, ne izlažite je visokom UV zračenju, ne pržite je u solarijumu, ona tako propada i velike su šanse za malignitet. U slučaju da ste je već maltretirali i tretirali onako kako njoj ne prija, verujete svojim očima, mogu vam spasiti život.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.