Kašalj, kratak dah i umor mogu da znače dve skroz različite bolesti: Evo šta ukazuje na tuberkulozu, a šta na plućnu fibrozu
Obe bolesti pogađaju pluća i izazivaju kašalj i otežano disanje, ali razlike u uzroku, načinu prenošenja i lečenju su velike - i važno ih je znati.
Naša pluća su tihe junakinje - svakog dana neumorno rade kako bismo mogli da dišemo, ali kada se njihova funkcija naruši zbog bolesti, posledice mogu da budu vrlo ozbiljne. Dva oboljenja koja značajno oštećuju pluća su tuberkuloza i plućna fibroza. Iako obe izazivaju slične simptome kao što su kašalj i kratak dah, zapravo se vrlo razlikuju - po uzroku, načinu širenja i mogućnostima lečenja, kaže dr Bumeš Tjagi, specijalista interne medicine.
Šta je tuberkuloza?
Tuberkuloza (ili skraćeno TB) je zarazna bolest koju izaziva bakterija Mycobacterium tuberculosis. Poznata je od davnina i iako danas postoji napredna terapija, i dalje predstavlja veliki zdravstveni problem, i u svetu, i kod nas.
- TB se lako prenosi vazduhom: kašljanjem, kijanjem ili čak govorom obolele osobe, kada se u vazduh izbacuju sićušne kapljice koje sadrže bakterije - sugeriše doktor.
Simptomi tuberkuloze
- Dugotrajan kašalj (često sa tragovima krvi)
- Povišena temperatura i noćno znojenje
- Nenamerno mršavljenje
- Umor i bol u grudima
Bakterije mogu godinama da ostanu neaktivne u telu, što je takozvana latentna tuberkuloza, koja ne izaziva simptome.
- Kada imunitet oslabi, bolest prelazi u aktivnu tuberkulozu. Najčešće pogađa pluća, ali može da se pojavi i na drugim organima - bubrezima, kičmi, pa čak i mozgu - objašnjava dr Tjagi.
Kako se dijagnostikuje i leči TB?
Dijagnoza se postavlja pomoću pregleda sputuma (ispljuvka), rendgenskog snimka pluća i molekularnih testova (npr. GeneXpert). Postoje i kožni testovi (TST) i testovi krvi (IGRA) za potvrdu infekcije.
Dr Tjagi navodi da lečenje uključuje kombinaciju više antibiotika koji se piju svakog dana, najmanje šest do devet meseci. Ključno je da se terapija ne prekida, jer u suprotnom može da dođe do rezistencije, kada lekovi više ne deluju.
Kako sprečiti širenje TB?
Zaštita uključuje:
- Vakcinaciju (BCG vakcina - efikasnost varira)
- Rano prepoznavanje i lečenje obolelih
- Mere kontrole infekcija
A šta je plućna fibroza?
Plućna fibroza je hronično oboljenje pluća koje nije zarazno i koje vremenom napreduje. Kod ove bolesti, tkivo pluća se zadebljava i pretvara u ožiljno tkivo. Pluća postaju kruta, teže se šire, a razmena kiseonika u krvi slabi, naglašava doktor.
Zbog čega nastaje plućna fibroza?
Za većinu slučajeva, tačan uzrok nije poznat, posebno kada je reč o idiopatskoj plućnoj fibrozi (IPF). Međutim, poznato je da bolest može da nastane i kao posledica:
- Autoimunih bolesti
- Udisanja štetnih materija (npr. azbesta, silike - ima je u prašini koja nastaje prilikom obrade kamena i betona)
- Određenih lekova, zračenja
- Naslednih faktora
Simptomi plućne fibroze
- Postepeno sve izraženije otežano disanje
- Suv, uporan kašalj
- Hronični umor
- Zadebljanje prstiju na rukama i nogama (u poodmakloj fazi)
Ožiljci na plućima su nepovratni, a stanje se vremenom pogoršava, jer pluća sve slabije rade.
Kako se postavlja dijagnoza i vodi bolest?
Lekari koriste snimke (najčešće CT visoke rezolucije), testove plućne funkcije i ponekad biopsiju.
- Plućna fibroza se ne može izlečiti, ali postoje terapije koje mogu da uspore napredovanje bolesti i poboljšaju kvalitet života. To su antifibrotični lekovi, kiseonička terapija, fizikalna terapija za pluća, a u nekim slučajevima i transplantacija pluća - pojašnjava dr Tjagi.
S obzirom na to da uzrok često nije poznat, ne postoji jasan način prevencije. Ipak, izbegavanje poznatih štetnih faktora iz okruženja može da pomogne.
Zašto je važno razlikovati ove bolesti?
Zato što posledice pogrešne ili kasne dijagnoze mogu da budu ozbiljne. Nelečena tuberkuloza ne samo da ugrožava život, već se i širi među ljudima. S druge strane, kod plućne fibroze je ključno da se bolest otkrije na vreme, kako bi terapija što ranije započela i usporila propadanje pluća.
- Ako već neko vreme imate probleme sa disanjem, ne čekajte, već se obavezno obratite lekaru. Prava dijagnoza i rana terapija mogu mnogo da znače - poručuje dr Tjagi.
Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs