Zašto bi HDL trebalo da prestanemo da zovemo "dobrim" holesterolom? Evo šta kažu stručnjaci sa Harvarda
Godinama slušamo kako je HDL poznat kao „dobar” holesterol, dok je LDL onaj „loš” koji bi trebalo da držimo pod kontrolom. Ali, šta ako stvari nisu baš tako crno-bele?
Već dugo se zna da je snižavanje povišenog nivoa LDL holesterola – poznatog i kao „loš” holesterol – jedan od najvažnijih načina da se spreče i leče srčane bolesti.
LDL s pravom nosi nadimak „loš”, jer kada ga ima previše, on se može taložiti u zidovima krvnih sudova i stvarati naslage koje sužavaju ili potpuno zapušavaju protok krvi. Ako se to dogodi u arterijama koje vode do srca ili mozga, može da dođe do infarkta ili moždanog udara.
Druga vrsta holesterola – HDL, odnosno holesterol visoke gustine – često se naziva „dobrim” holesterolom. Međutim, ovaj naziv može da zavede. Iako HDL ima svoju ulogu u zdravlju srca, njegov značaj je često precenjen, a u nekim slučajevima može da napravi više štete nego koristi.
HDL može da pomogne u proceni rizika od kardiovaskularnih bolesti, ali nova istraživanja su promenila način na koji ga posmatramo. Njegov nivo ima veoma mali, ako uopšte ima ikakav, uticaj na odluku lekara o tome kako da se leči rizik od srčanih bolesti i šloga.
- I dalje mnogo toga ne znamo i ne razumemo o HDL-u. Ali ono što znamo sigurno jeste da je najvažnije da držimo LDL pod kontrolom - kaže dr Horhe Plucki, direktor preventivne kardiologije u bolnici Brigham and Women’s Hospital, koja je deo Harvarda.
Zašto HDL nije uvek „dobar”
Neke HDL čestice skupljaju višak holesterola iz krvi i zidova krvnih sudova, pa ga prenose u jetru gde se razlaže na bezopasne delove. Zbog toga se HDL smatra „dobrim”.
Ali, priča o HDL-u nije tako jednostavna. On zapravo ne predstavlja jednu česticu, već čitavu grupu različitih čestica koje se razlikuju po veličini i obliku. Neke su male, neke srednje, a neke velike. Mogu da budu loptaste ili u obliku prstena. Zbog toga se ne ponašaju sve HDL čestice isto. Neke zaista dobro uklanjaju višak holesterola, dok druge uopšte nisu efikasne. Postoje i one koje holesterol usmeravaju u pogrešnom pravcu – umesto u jetru, one ga vraćaju nazad u krvotok.
Povećanje HDL-a ne znači automatski i bolje zdravlje, naglašava dr Plucki. Na njegov nivo najviše utiče genetika. Ljudi koji naslede gene zbog kojih im je HDL niži od 1,0 mmol/L imaju povećan rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti. Mnogi stručnjaci smatraju da su vrednosti HDL-a između 1,0 i 2,1 mmol/L optimalne za zdravlje – bez obzira na pol.
Da li je više HDL-a korisno?
Za razliku od snižavanja LDL-a, koje može značajno da smanji rizik od infarkta, šloga i drugih srčanih problema, povećavanje HDL-a ne daje iste rezultate.
Na primer, lekovi poznati kao CETP inhibitori, koji mogu da povećaju nivo HDL-a i do 60 %, nisu doveli do smanjenja rizika od srčanih udara, šloga ili začepljenih arterija. Zbog toga nijedan od tih lekova nije dobio odobrenje Američke agencije za lekove (FDA).
Pored toga, jedno istraživanje objavljeno 2022. godine u časopisu JAMA Cardiology pokazalo je da su ljudi sa koronarnom bolešću i veoma visokim HDL-om (2,1 mmol/L i više) imali približno isti rizik od smrti usled srčanih bolesti kao i oni sa veoma niskim HDL-om (0,8 mmol/L i niže).
Kako da se odnosite prema HDL-u
Pošto je nivo HDL-a najčešće uslovljen genetikom, postavlja se pitanje da li je moguće da se nadoknadi povećani rizik od srčanih bolesti kada je HDL nizak.
- HDL može da poraste malo kod ljudi koji se hrane zdravo, pogotovo ako pređu na ishranu bogatu biljnim namirnicama i počnu da vežbaju redovno - kaže dr Plucki.
- Ali, te navike istovremeno snižavaju LDL i tako direktno smanjuju rizik od srčanog udara i šloga. Nisu blago povišene vrednosti HDL-a te koje donose korist, već način života koji ih prate.
Ne bi trebalo da vas iznenadi ako lekari i dalje budu nazivali HDL „dobrim” holesterolom, jer nauka o njemu i dalje nije do kraja razjašnjena. Za sada, dr Plucki savetuje da se ne opterećujete svojim HDL-om, već da se usmerite na ono što je zaista važno - LDL.
- Bez obzira na vaš HDL, ukupni kardiovaskularni rizik određuje koliki bi trebalo da bude vaš ciljni LDL. Upravljanje LDL-om mora da bude prioritet - naglašava on.
Izvor: Health.harvard.edu/Zdravlje.kurir.rs