Za dijagnozu demencije potrebno više od 3 godine: Rani znaci često se mešaju sa normalnim promenama usled starenja
Rani znaci demencije često se mešaju sa normalnim promenama usled starenja.
Ipak, rana dijagnoza demencije omogućava pristup lečenju i podršci koja može značajno uticati na kvalitet života.
Ključni nalazi istraživanja
Potrebno je u proseku 3,5 godine da se postavi dijagnoza demencije nakon pojave prvih simptoma.
Kod demencije sa ranim početkom, dijagnoza se često postavlja još kasnije — u proseku nakon 4,1 godine.
Rani simptomi često se pogrešno tumače kao normalne promene povezane sa starenjem.
Rana dijagnoza omogućava pristup terapijama, podršci i planiranju budućnosti.
Veliko međunarodno istraživanje
Nova analiza obuhvatila je podatke iz 13 prethodno objavljenih studija, sa ukupno više od 30.000 ispitanika iz Evrope, SAD-a, Australije i Kine.
- Mnogi ljudi i njihove porodice možda godinama žive u neizvesnosti, bez pristupa resursima koji su im potrebni za negu i planiranje, kaže dr Vasiliki Orgeta, vanredna profesorka psihijatrije naUniverzitetskom koledžu u Londonu.
Dr Orgeta ističe i potrebu za većom edukacijom zdravstvenih radnika i pojednostavljenjem procesa dijagnostike i upućivanja.
Zašto dijagnoza demencije kasni?
- Pacijenti mi često kažu da su pet godina pokušavali da otkriju šta nije u redu - ističe dr Ruben.
Jedan od razloga je to što se demencija često smatra bolešću starijih, pa se simptomi kod mlađih osoba (četrdesete ili pedesete godine) ne prepoznaju na vreme.
Koji su rani simptomi demencije?
Prema dr Orgeti, rani znaci demencije uključuju:
* Probleme sa pamćenjem
* Teškoće u pronalaženju pravih reči
* Zbunjenost na poznatim mestima
* Teškoće sa svakodnevnim zadacima
* Promene u raspoloženju i ponašanju
Ovi simptomi su najčešći kod osoba starijih od 65 godina, ali mogu se javiti i ranije.
Kako razlikovati zaboravnost od demencije?
- Povremena zaboravnost može biti deo normalnog starenja - kaže dr Arman Fešaraki-Zadeh, vanredni profesor psihijatrije i neurologije sa Jejla.
Dr Ruben dodaje da jednostavni skriningi mogu pomoći, ali ponekad nisu dovoljni, posebno kod suptilnih simptoma.
Najpouzdaniji način je neuropsihološka procena, koja meri kognitivne sposobnosti u odnosu na uzrast i obrazovanje, kaže dr Stefani Tauns, neuropsihološkinja i profesorka neurologije na Jejlu.
Može li rana dijagnoza da napravi razliku?
Da. Rana dijagnoza je ključna za kvalitet života, kaže dr Meridžo Klivlend, istraživač i specijalista za demenciju u Severnoj Karolini.
- Ljudi koji se zdravo hrane, redovno vežbaju, kognitivno su i društveno aktivni i koji kontrolišu pritisak, mogu da odlože kognitivni pad“, kaže dr Klivlend.
Osobe sa ranim Alchajmerovim oblikom mogu imati pristup novim terapijama, kao što su Kisunlu (donanemab) i Lekembi (lekanemab), koji usporavaju progresiju bolesti.
Rana dijagnoza takođe omogućava pravovremeno planiranje budućnosti — od finansija do odluka o budućoj nezi.
Šta da uradite ako primetite znake demencije?
Ako vi ili neko blizak pokazujete simptome, odmah se obratite lekaru.
Dr Tauns savetuje da se isključe reverzibilni uzroci kognitivnog pada, kao što su:
* Depresija i anksioznost
* Hronični bol
„Vreme je mozak – zato ne čekajte“, poručuje dr Klivlend.
Izvor: everydayhealth.com/zdravlje.kurir.rs
Šta je SAGE test? Evo kako jednostavna pitanja mogu pomoći u prepoznavanju demencije