EKG bez tajni: Stručnjaci sa Klivlend klinike otkrivaju šta pokazuje ovaj pregled i kada da se javite lekaru
EKG je jednostavan i brz način da se dobije važna informacija o radu srca i da se otkrije eventualni problem. Test ne traje dugo i ne izaziva bol, ali lekaru može da pokaže da li ste preležali infarkt, imate srčanu slabost ili oštećenje srca. Takođe može da otkrije da li srce kuca nepravilno ili koliko dobro radi ugrađeni pejsmejker.
Šta je EKG?
Elektrokardiogram (EKG ili ECG) je dijagnostička metoda koja beleži električnu aktivnost srca. Lekari ga koriste iz više razloga – na primer, da dijagnostikuju poremećaje srčanog ritma ili da prate koliko uspešno deluje neka terapija.
Ovo je brz, neinvazivan i bezbolan pregled. Može da se uradi dok mirujete i ležite ili tokom fizičkog opterećenja, kao deo testa opterećenja. Neki pametni satovi i drugi lični uređaji mogu da naprave EKG, ali je najbolje da to uradi i protumači zdravstveni radnik.
Nazivi EKG i ECG znače isto – razlika je u tome što skraćenica EKG potiče iz nemačkog jezika, gde se koristi slovo „k“ umesto „c“. Elektrokardiogram nije isto što i ehokardiogram – ehokardiogram koristi ultrazvuk da prikaže sliku srca u radu.
Vrste uređaja za praćenje srčanog ritma
Izbor EKG uređaja zavisi od toga koliko dugo lekar želi da prati rad srca. Klasični EKG se radi u zdravstvenoj ustanovi i beleži aktivnost srca svega desetak sekundi, pa ponekad ne može da „uhvati“ problem koji se javlja povremeno. Zbog toga postoje i druge vrste uređaja:
- Standardni 12-kanalni EKG – radi se u ordinaciji, uređaj se ne nosi kući.
- Kratkoročni nosivi monitor (holter) – nosi se 24–48 sati i beleži neprekidno rad srca.
- Event monitor – nosi se nedelju dana ili duže; uključuje se pritiskom na dugme kada se osete simptomi.
- Implantabilni loop rekorder – ugrađuje se pod kožu i može da ostane nekoliko godina.
- EKG u sklopu testa opterećenja – merenje dok hodate po traci ili vežbate.
Kada se radi EKG?
Lekar može da zatraži EKG da bi otkrio:
- aritmiju ili poremećaj provođenja impulsa
- smanjen dotok krvi do srca (ishemiju) zbog bolesti koronarnih arterija
- problem sa srčanim zaliscima
- urođenu srčanu manu
- srčani udar
- uvećane srčane komore
- oštećenje srca ili srčanu slabost
EKG se radi i pre operacija, kod osoba sa većim rizikom od srčanih bolesti, radi provere rada pejsmejkera ili praćenja efekta terapije.
Lekar može da ga predloži ako imate simptome kao što su:
- bol u grudima
- kratak dah
- umor
- vrtoglavica
- nesvestica
- plavičaste ruke ili stopala
- osećaj preskakanja srca
- ubrzan rad srca
- problemi sa snabdevanjem krvlju tokom fizičkog napora
Kako funkcioniše EKG?
Prirodni „pejsmejker“ u srcu započinje svaki otkucaj električnim signalom. EKG beleži taj signal i prati kako se srce steže i opušta pri svakom otkucaju. Računar pretvara te informacije u talasni zapis koji lekar tumači.
Tradicionalni EKG najčešće radi kardiolog, ali ga mogu uraditi i drugi zdravstveni radnici – u ordinaciji, bolnici, hitnoj pomoći ili ambulanti.
Priprema za test
Možete normalno da jedete i pijete pre pregleda. Na dan testiranja najbolje je:
- izbegavati masne ili uljane kreme i losione koji otežavaju kontakt elektroda sa kožom
- ne nositi dugačke čarape koje prekrivaju deo noge gde idu elektrode
- obući garderobu koju lako možete da skinete do pojasa
Tok pregleda
Na grudi, ruke i noge postavlja se ukupno 12 elektroda sa samolepljivim jastučićima (šest na grudima i šest na udovima). Ako je potrebno, brije se deo kože radi boljeg kontakta.
Postavljanje traje oko 10 minuta, a samo snimanje oko 10 sekundi. Za test u mirovanju ležite opušteno, a za test opterećenja hodate na traci. Tokom snimanja ne osećate ništa posebno.
Posle EKG-a
Elektrode se skidaju i možete odmah da nastavite sa svojim aktivnostima.
Šta pokazuje EKG?
Lekar gleda jačinu i količinu električne aktivnosti, kao i vreme između različitih talasa:
- P talas – rad pretkomora
- QRS kompleks – rad komora
- T talas – faza opuštanja srca posle otkucaja
Rizici
EKG je bezbedan, ne koristi zračenje i ne šalje struju u telo. Eventualno može da se javi blaga iritacija kože od lepljivih elektroda.
Rezultati
Normalan nalaz pokazuje ponavljajuće pravilne talase (P, QRS, T) sa jednakim razmacima između njih.
Ako postoji odstupanje, to lekaru može da pokaže gde je problem u srcu. U zavisnosti od nalaza, može da se predloži dalja dijagnostika, promena terapije ili neka procedura.
Kada očekivati rezultate?
Ako se nalaz tumači odmah, odgovor možete da dobijete na licu mesta, naročito u hitnim situacijama. Ako je test deo rutinske provere, može da potraje nekoliko dana. Nalaz se čuva radi poređenja sa budućim snimcima.
Kada kontaktirati lekara?
Ako posle nekoliko dana još niste dobili rezultate, ako se simptomi pogoršaju nakon testa ili ako imate bilo kakva pitanja u vezi sa dijagnozom i narednim koracima, najbolje je da se što pre obratite svom lekaru.
Izvor: My.clevelandclinic.org/Zdravlje.kurir.rs