Transplantacija ćelija donosi nadu u izlečenju dijabetesa tip 1: Nova studija otkriva na koji način ova terapija deluje
Po prvi put kod ljudi, ove ćelije ostrvaca su genetski modifikovane kako ih pacijent ne bi odbacio, čime se uklanja potreba za imunosupresivnim lekovima.
Dijabetes tipa 1 obično počinje kada imuni sistem greškom napadne ćelije ostrvaca u pankreasu, koje su odgovorne za proizvodnju insulina. Stanje se obično leči pažljivom ishranom i redovnim injekcijama insulina, ali novi tretman uključuje zamenu oštećenih ćelija ostrvaca funkcionalnim.
Genetski modifikovane ćelije utiču dijabetes tip 1 bez imunosupresora
U novoj studiji koja je potvrdila koncept, 42-godišnji muški pacijent, koji je imao dijabetes tipa 1 od svoje 5. godine, primio je transplantaciju ćelija ostrvaca od zdravog donora. Ćelije su mu ubrizgane kroz niz injekcija u mišić podlaktice.
Tokom narednih 12 nedelja, ćelije su uspešno proizvodile insulin kao odgovor na skokove glukoze, kao što je to nakon obroka. Ali najvažniji aspekt je da pacijentu nisu bili potrebni imunosupresori.
Normalno, imuni sistem će prepoznati transplantirane ćelije kao strane i uništiti ih, čineći terapiju neefikasnom. Da bi se to zaobišlo, pacijentima se daju lekovi koji suzbijaju njihov imuni sistem. To rešenje deluje, ali ostavlja pacijente podložnim infekcijama i drugim bolestima.
Dakle, pre nego što su ćelije implantirane, napravljene su tri genetske izmene pomoću alata CRISPR (revolucionarna tehnologija za precizno uređivanje gena). Dve izmene su smanjile količinu određenih antigena koje adaptivne T ćelije koriste za identifikaciju stranih objekata. Treća je povećala proizvodnju proteina zvanog CD47, koji zauzvrat blokira urođene imunološke ćelijske odgovore.
Nisu sve genske izmene bile uspešne, ali na način koji je obezbedio zanimljivu kontrolnu grupu. Ćelije bez uspešnih izmena su ubijene od strane T ćelija u roku od nekoliko nedelja, dok su one koje su prekinule proizvodnju antigena i dalje uništavale prirodne ćelije ubice i makrofagi.
Samo one sa tri uspešne izmene su preživele, i srećom ih je bilo dovoljno u kalemu da ostanu funkcionalne.
Ova tehnika je prethodno pokazala obećavajuće rezultate u testovima na majmunima i miševima, ali ovo je prvi put da je pokušana na ljudima. Slične studije na ljudima su pokazale obećanje, ali uvek uz pomoć imunosupresivnih lekova, koji donose svoje komplikacije.
Zaključak
Prošle godine, lekari su izvestili da je mlada žena u Kini primila transplantaciju ćelija koje proizvode insulin, uzgajanih iz njenih sopstvenih matičnih ćelija. U roku od četiri meseca, njeno telo je bilo u stanju da proizvede dovoljno insulina da ostane u bezbednom rasponu glukoze u krvi preko 98 procenata dana.
Istraživači u novoj studiji kažu da njihova metoda ne samo da može dovesti do efikasnijih i bezbednijih tretmana za dijabetes, već bi se mogla primeniti i na druge vrste ćelija, smanjujući potrebu za imunosupresantima kod drugih transplantacija.
Izvor: Sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs
Krhki dijabetes otežava kontrolu šećera u krvi - Saznajte sve o ovom teškom zdravstvenom problemu