Skrivene viscelarne masnoće ubrzavaju starenje srca: Šta o riziku govori tip građe?
Nova studija istraživača iz Londona pokazuje da visceralna mast, odnosno masnoća koja se taloži duboko u stomaku, oko unutrašnjih organa, može da ubrza starenje srca i krvnih sudova, dok indeks telesne mase (BMI) nije dobar pokazatelj rizika.
Zašto je važna lokacija, a ne samo težina
Profesor Džonatan O’Regan iz MRC Laboratorije medicinskih nauka i Imperijal koledža u Londonu objašnjava da se već dugo zna za podelu na tzv. „jabuka“ i „kruška“ tip tela, ali se tek sada razume kako to utiče na zdravlje srca.
- Naša istraživanja pokazuju da visceralna mast, skrivena duboko oko organa, ubrzava starenje srca. S druge strane, masnoća koja se skladišti oko kukova i butina kod žena može da ima zaštitni efekat - navodi profesor.
Studija je otkrila da indeks telesne mase (BMI) nije dobar pokazatelj rizika, jer ne govori ništa o tome gde se masnoće talože. Upravo raspored masti, a ne samo broj kilograma, može da odluči da li će srce stariti brže.
Uloga hormona i polnih razlika
Rezultati istraživanja naglašavaju i razlike između muškaraca i žena. Kod muškaraca je tipičan „abdominalni tip gojaznosti“ (masnoća oko stomaka) snažan prediktor ubrzanog starenja srca. Kod žena, predispozicija za masnoće oko kukova i butina deluje zaštitno, a značajnu ulogu igraju i hormoni. Naučnici su potvrdili da viši nivo estrogena kod žena pre menopauze usporava starenje srca, što bi u budućnosti moglo da otvori put novim terapijama.
Šta ovo znači za prevenciju?
Profesor Brajan Vilijams, glavni naučni i medicinski savetnik Britanske fondacije za srce, ističe da su posledice višeg visceralnog sala dobro poznate - ono podiže krvni pritisak i loš holesterol, a sada se pokazuje i da može da ubrza biološko starenje srca i krvnih sudova.
- Ohrabruje saznanje da hormoni i raspored masti mogu da igraju zaštitnu ulogu, ali je za sve nas ključno da smanjimo visceralnu mast kroz zdraviju ishranu i redovno kretanje - poručuje on.
Šta donosi budućnost?
Profesor O’Regan dodaje da je cilj njihovog istraživanja da pronađu načine da se produži zdrav životni vek, a ne samo životni vek uopšte. Čak i fizički aktivne osobe mogu da imaju opasne količine visceralne masti. Zato naučnici sada istražuju da li lekovi poput GLP-1 inhibitora (Ozempik) mogu da utiču ne samo na dijabetes i gojaznost, već i na usporavanje starenja srca izazvanog skrivenim salom.
Izvor: Scitechdaily.com/Zdravlje.kurir.rs