istraživanje

Šta se dešava kada krvni pritisak spustite ispod 120? Više koristi za srce, ali uz određene rizike

Shutterstock Šta se dešava kada krvni pritisak spustite ispod 120?
Rezultati studije otkrivaju prednosti i rizike obaranja pritiska na 140, 130 ili 120 mmHg.

Nova studija američkih naučnika pokazuje da strožija kontrola krvnog pritiska, odnosno spuštanje sistolnog pritiska ispod 120 mmHg, može da spreči više srčanih i moždanih udara nego što je to slučaj sa blažim terapijskim ciljevima. Iako ovakav pristup nosi veći rizik od neželjenih efekata i povećava troškove lečenja, istraživači ističu da su prednosti značajnije od nedostataka.

Stroža kontrola, bolji rezultati

Tim iz bolničkog sistema Mass General Brigham analizirao je podatke iz velikih američkih studija, uključujući SPRINT i NHANES, i modelovao dugoročne ishode kod pacijenata lečenih sa tri različita cilja: ispod 140, ispod 130 i ispod 120 mmHg. Rezultati su jasno pokazali da je grupa sa najstrožim ciljem (&120 mmHg) imala manje srčanih i moždanih udara i slučajeva srčane slabosti.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Annals of Internal Medicine.

Koji su rizici?

Intenzivno snižavanje pritiska nije bezopasno. Osim češćih kontrola i većeg broja lekova, može da dovede do:

  • pada pritiska (hipotenzija),
    usporenog rada srca (bradikardija),
    oštećenja bubrega,
    padova i posledičnih povreda, naročito kod starijih pacijenata.
Intenzivno snižavanje pritiska nije bezopasno Foto: Shutterstock

Ipak, kada su analizirani ukupni troškovi i koristi, cilj od &120 mmHg i dalje je pokazao dobar odnos, sa procenjenim dodatnim troškom od oko 42.000 dolara po kvalitetno dobijenoj godini života.

Šta kažu stručnjaci?

Ovo istraživanje daje pacijentima sa visokim kardiovaskularnim rizikom i njihovim lekarima više samopouzdanja da razmotre strožiji cilj, rekla je dr Karen Smit, vodeći autor studije i istraživač na Brigham and Women’s Hospital.

- Naši rezultati pokazuju da pritisak ispod 120 mmHg sprečava više neželjenih događaja i ima dobru vrednost, čak i kada merenja nisu savršena. 

Zašto je važno?

Srčani i moždani udar i dalje su vodeći uzroci smrtnosti. Ova studija podseća da čak i male razlike u terapijskim ciljevima mogu da imaju veliki uticaj na ishode. Stručnjaci naglašavaju da odluku o intenzivnijem lečenju uvek treba donositi individualno, u dogovoru sa lekarom i u zavisnosti od opšteg zdravstvenog stanja pacijenta.

Izvor: Scitechdaily.com/Zdravlje.kurir.rs

3 najveće greške u lečenju povišenog pritiska: Kardiolog otkriva za koje su odgovorni pacijenti, a za koje lekari