Hormonska terapija u menopauzi, da li su strahovi opravdani? Evo šta donose najnovije preporuke
Hormonska terapija se već decenijama smatra najdelotvornijim načinom za ublažavanje tegoba menopauze, ali je i dalje opterećena strahovima koji datiraju s početka 2000-ih. Iako je u to vreme objavljeno nekoliko velikih studija koje su ukazivale na povećane rizike od raka dojke, moždanog i srčanog udara i tromboze, kasnije analize pokazale su da su ti podaci često bili pogrešno protumačeni ili preuveličani.
Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) razmatra uklanjanje najoštrijih upozorenja s pojedinih oblika hormonske terapije. Stručnjaci ističu da su rizici značajno manji kod mlađih žena koje terapiju započnu neposredno nakon menopauze, dok su najveći problemi uočen kod starijih žena koje su hormonsku terapiju uvodile godinama kasnije, često već sa pratećim bolestima.
Dve krajnosti i kako ih prevazići
U ordinacijama se i dalje sreću dve krajnosti: žene koje imaju izražene simptome, ali odbijaju terapiju zbog straha od hormona, i one koje bez ozbiljnih tegoba insistiraju na hormonima jer veruju da su oni "eliksir mladosti". Stručnjaci naglašavaju da istina nije ni u jednom ekstremu. Hormoni nisu čarobni napitak, ali nisu ni smrtonosna pretnja kada se koriste na pravilan način i pod stručnim nadzorom.
Šta zapravo podrazumeva hormonska terapija?
Hormonska terapija nadoknađuje estrogen i progesteron čiji nivo naglo opada tokom menopauze, a može da bude:
- sistemska: tablete, flasteri, gelovi, sprejevi ili vaginalni prsten, koji deluju na ceo organizam,
- lokalna: niske doze estrogena koje se primenjuju vaginalno, prvenstveno kod suvoće, bolnih odnosa ili učestalih infekcija.
Sistemska terapija najbolje ublažava valunge i noćno znojenje i pomaže u očuvanju koštane mase. Kod žena koje imaju matericu, uz estrogen se obavezno dodaje i progestagen, dok one bez materice mogu primati samo estrogen.
Sve više se koriste i tzv. bioidentični hormoni, dobijeni iz biljnih izvora, koji su slični onima koje telo prirodno proizvodi. Međutim, za sada nema dovoljno dokaza da su oni sigurniji ili efikasniji od klasičnih hormona.
Rizici i koristi, nijanse su ključne
Ponovna analiza podataka pokazala je da vreme početka terapije, doza i način primene značajno utiču na rizike. Kod žena mlađih od 60 godina, oni su relativno mali u apsolutnim brojevima: svega nekoliko dodatnih slučajeva raka dojke ili kardiovaskularnih događaja na 10.000 korisnica godišnje. Istovremeno, terapija smanjuje rizik od preloma, dijabetesa i ukupne smrtnosti.
Važno je naglasiti da menopauza nosi svoju cenu. Hronična nesanica, depresija i gubitak koštane mase povezani su sa većim rizikom od dugoročnih bolesti, uključujući neurodegenerativne poremećaje.
Oprez i individualni pristup
Stručnjaci se slažu da hormonska terapija ne sme da se posmatra crno-belo. Ona je snažan alat koji može značajno da poboljša kvalitet života, ali svaka odluka mora da bude individualna i doneta u razgovoru sa lekarom, ginekologom ili endokrinologom.
Izvor: Miss7zdrava.24sata.hr/Zdravlje.kurir.rs