Viktorija Bekam otvoreno o poremećaju ishrane i slici o sopstvenom telu: "Počela sam da ne volim sebe"
U novom dokumentarcu Viktorija Bekam otkriva da se godinama borila sa poremećajem u ishrani i problemima sa slikom o sopstvenom telu. Iako je modna ikona i simbol stila, priznaje da ni ona nije bila imuna na pritisak koji donose standardi lepote i javna očekivanja.
U serijalu, 51-godišnja dizajnerka osvrće se na to kako su medijski pritisak, majčinstvo i stalne kritike oblikovali način na koji je doživljavala sebe. Kaže da je s vremenom njen odnos prema hrani i telu postao nezdrav, a najteže joj je palo što je sve to dugo skrivala.
- Zaista sam počela da sumnjam u sebe i da se ne volim… dopustila sam da to utiče na mene. Kada imate poremećaj u ishrani, postajete vrlo vešti u laganju. Nikada nisam bila iskrena prema roditeljima, a ni u javnosti nisam govorila o tome - priznala je Viktorija.
Jedno sećanje posebno joj je ostalo urezano, momenat kada su je neposredno posle porođaja naterali da izmeritežinu u televizijskom programu uživo.
- Rekli su mi: "Popni se na vagu", "Da li si smršala?"... Tada potpuno izgubite osećaj za stvarnost - opisala je Viktorija.
Šta su poremećaji u ishrani i zašto su opasni
U zvaničnoj medicinskoj klasifikaciji poremećaja ishrane prepoznaju se anoreksija nervoza, bulimija nervoza, atipični oblici ovih poremećaja, prejedanje uz psihičke smetnje, povraćanje sa psihičkim smetnjama, drugi poremećaji ishrane (što je korpa gde se stavlja sve što ne može prema dijagnostičkim kriterijumima da uđe u neki od ovih navedenih) i takozvani nespecifični poremećaji ishrane.
Psihološkinja Arčana Singal objašnjava da je reč o ozbiljnim poremećajima mentalnog zdravlja, a ne prolaznoj fazi. Oni menjaju odnos prema hrani i sopstvenom telu i mogu da dovedu do teških fizičkih i emocionalnih posledica ako se ne prepoznaju na vreme.
- Najčešći znaci upozorenja su nagle promene težine, opsesivno brojanje kalorija, stroga pravila u ishrani i stalno nezadovoljstvo izgledom - sugeriše Singal.
Stručnjaci poručuju da lečenje zahteva psihološku podršku, nadzor lekara i promenu životnih navika, a oporavak je moguć kada postoji razumevanje i podrška okoline.