Moždani udar najčešće pogađa one s visokim pritiskom: Neurolog otkriva kako da sprečite rizik
Moždani udar spada među najčešće uzroke invaliditeta i smrti, a sve češće pogađa i mlađe odrasle osobe. Ono što ga čini posebno opasnim jeste što se faktori rizika razvijaju neprimetno, bez simptoma, sve dok ne dođe do ozbiljnog oštećenja mozga. Dr Čandana R. Gouda, neurolog u bolnici Fortis u Bangaloru (Indija) upozorava da je kontrola krvnog pritiska najefikasniji način da se rizik od šloga smanji.
Zašto je pritisak presudan kod moždanog udara
Moždani udar nastaje kada se prekine dotok krvi u mozak, bilo zbog začepljenja krvnog suda (ishemijski udar), bilo zbog pucanja krvnog suda i krvarenja u mozgu (hemoragijski udar). Kod oba tipa glavni rizik je povišen krvni pritisak.
- Nekontrolisan pritisak vremenom oštećuje krvne sudove, čini ih krutim i podložnim pucanju, pa se tako višestruko povećava mogućnost za šlog. Samo povećanje gornjeg pritiska za 10 mmHg povećava rizik za moždani udar za više od 30 odsto, dok njegovo snižavanje na bezbedne vrednosti taj rizik smanjuje i do 40 procenata - otkriva dr Čandana R. Gouda.
Za većinu odraslih idealan krvni pritisak trebalo bi da bude ispod 120/80 mmHg, dok se osobama koje imaju dijabetes ili druge kardiovaskularne rizike često savetuje da pritisak održavaju i nižim, dodaje neurolog i savetuje kako da pritisak ostane pod kontrolom.
Redovno merenje
Najjednostavnije, a najkorisnije je redovno merenje krvnog pritiska kod kuće, savetuje dr Gouda.
- Preporučuje se da se pritisak meri ujutru i uveče i da se beleži u svesku ili aplikaciju. Tako se lako uočavaju nagli skokovi i proverava da li terapija deluje.
Smanjen unos soli
So direktno povećava krvni pritisak jer zadržava tečnost u organizmu, te se savetuje da dnevni unos ne prelazi pet grama dnevno (jedna ravna kašičica).
- Trebalo bi izbegavati "skrivenu" so u industrijskoj hrani, suhomesnatim proizvodima, konzervama, grickalicama i brzoj hrani. Preporučuje se tzv. DASH ishrana, bogata svežim voćem, povrćem, integralnim žitaricama, orašastim plodovima i mlečnim proizvodima s malo masti - savetuje neurolog.
Više kretanja
Samo pola sata brze šetnje dnevno vidljivo snižava pritisak i rizik od šloga, dodaje dr Gouda.
- Preporučuje se najmanje 150 minuta umerenog kretanja nedeljno, uz smanjenje sedenja. Najbolje je ustajati i prošetati na svakih sat vremena.
Kontrola stresa
Hroničan stres izaziva ponovljene skokove pritiska, a pomažu jednostavne tehnike kao što su duboko disanje nekoliko minuta, meditacija, molitva, lagano istezanje ili vežbe joge, kao i ograničavanje vremena pred ekranom pre spavanja.
Prestanak pušenja i umeren unos alkohola
Pušenje udvostručava rizik od šloga, a alkohol dodatno oštećuje zidove krvnih sudova i podiže pritisak.
- Najbolji način da se spreči moždani udar jeste da se krvni pritisak drži pod kontrolom. To znači redovno merenje, zdrav stil života i poštovanje terapije bez preskakanja - poručuje dr Gouda.
Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs