Pojedini lekovi su ototoksični: Kada terapija može da ošteti sluh i izazove zujanje u ušima?
Kada se bolest konačno povuče, malo ko očekuje da bi oporavak mogao da prati novi problem kao što je zujanje u ušima ili slabljenje sluha. Ipak, kod nekih ljudi upravo lekovi koji pomažu u lečenju mogu da izazovu takve neželjene efekte. Ovaj fenomen poznat je kao ototoksičnost i odnosi se na oštećenje unutrašnjeg uha izazvano delovanjem određenih lekova, što može uticati na sluh, ali i na ravnotežu.
Kako objašnjava dr Džejms Nejpls, otorinolaringolog iz Beth Israel Deaconess Medical Centra, promene koje nastanu često su trajne, zbog čega je važno znati koji lekovi nose ovaj rizik. Iako je ototoksičnost u celini relativno retka, broj lekova kod kojih je ona poznat neželjeni efekat sve je veći.
Lekovi koji mogu da utiču na sluh
Među terapijama koje se najčešće dovode u vezu sa zujanjem u ušima i gubitkom sluha nalaze se pojedini antibiotici iz grupe makrolida, poput azitromicina i klaritromicina, naročito kada se koriste dugo i u visokim dozama. Rizik postoji i kod velikih doza aspirina i drugih salicilata, kao i kod određenih citostatika, među kojima su cisplatin i karboplatin. Ototoksični efekti zabeleženi su i kod diuretika petlje, poput furosemida, koji se primenjuju kod srčane slabosti i bubrežnih bolesti, ali i kod nekih bioloških lekova.
Dr Nejpls upozorava da će se u narednim godinama verovatno beležiti sve više ovakvih slučajeva, jer se biološki lekovi sve češće koriste u terapiji različitih bolesti, od melanoma do očnih oboljenja povezanih sa štitastom žlezdom.
Ko je u većem riziku
Osetljivost na ototoksičnost ne zavisi samo od vrste leka, već i od doze, trajanja terapije i kombinacije više ototoksičnih lekova. Na primer, istovremena primena cisplatina i furosemida može da dovede do znatno većeg oštećenja sluha nego kada se koristi samo jedan od tih lekova. Većina ovih terapija daje se u visokim dozama i često tokom bolničkog lečenja.
Ako do oštećenja dođe, simptomi se obično javljaju brzo, tokom same primene leka ili neposredno nakon toga. Oštećenje najčešće nastaje zbog povrede sitnih "dlačica" u unutrašnjem uhu, koje zvučne vibracije pretvaraju u signale koje mozak prepoznaje. Pojedini lekovi mogu da utiču i na vestibularni sistem, pa se osim problema sa sluhom javljaju i smetnje sa ravnotežom, opominje doktror.
Kako reagovati na vreme
Pošto se oštećenje sluha ne može uvek popraviti, lekari ponekad uz prekid problematične terapije uvode i kortikosteroide, kako bi se smanjila upala i zaštitile osetljive strukture u unutrašnjem uhu. Ipak, naglašava dr Nejpls, terapija se uvek pažljivo prilagođava jer se mnogi od ovih lekova koriste za lečenje ozbiljnih, ponekad životno ugrožavajućih stanja.
- Ako se jave zujanje u ušima, nagli pad sluha ili problemi sa ravnotežom, terapiju ne treba samoinicijativno prekidati, već se odmah obratiti lekaru. Najvažnija mera zaštite jeste redovna kontrola sluha, pre, tokom i nakon primene lekova za koje je poznato da mogu da imaju ototoksično dejstvo. To je jedini način da se promene uoče na vreme i pravilno procene - poručuje doktor.
Izvor: Health.harvard.edu/Zdravlje.kurir.rs