Mozak je na „autopilotu“ dve trećine dana: Istraživanje otkriva zašto motivacija nije dovoljna
Prema novom istraživanju Univerziteta u Sari (University of Surrey), Univerziteta Južne Karoline i Centralnog Kvinslend univerziteta, najveći deo onoga što ljudi rade tokom dana vođen je navikama, a ne svesnim donošenjem odluka.
Studija, objavljena u časopisu Psychology & Health, pokazuje da oko dve trećine svakodnevnih ponašanja započinje automatski, kao rezultat ustaljenih navika, a ne svesnog razmišljanja.
Navike nastaju kada se ponavljajuće radnje povežu sa poznatim situacijama, zbog čega ljudi, kada se ponovo nađu u tim okolnostima, reaguju automatski. Vremenom, ove naučene veze podstiču ponašanje uz minimalnu svesnu pažnju.
Istraživači su takođe otkrili da je 46 odsto ponašanja istovremeno bilo vođeno navikama i u skladu sa ličnim namerama ispitanika. To ukazuje na to da ljudi često razvijaju navike koje podržavaju njihove ciljeve, ali i da lakše prekidaju rutine koje im stoje na putu.
Kako su navike merene u realnom vremenu?
Umesto da se oslanjaju isključivo na sećanja ili lična razmišljanja ispitanika, istraživači su primenili pristup praćenja navika u realnom vremenu.
Međunarodni istraživački tim pratio je 105 učesnika u Velikoj Britaniji i Australiji tako što im je tokom jedne nedelje svakodnevno slao šest nasumičnih upita na mobilne telefone.
Učesnici su odgovarali na pitanja o tome šta u tom trenutku rade i da li je njihovo ponašanje bilo vođeno navikom ili svesnom odlukom.
Korišćenjem ove metode, istraživači su utvrdili da je 65 odsto svakodnevnih ponašanja bilo pokrenuto navikama, što ukazuje na dominantnu ulogu rutinskih reakcija u oblikovanju svakodnevnih aktivnosti.
Zašto motivacija nije dovoljna?
Profesor Bendžamin Gardner, profesor psihologije na Univerzitetu u Sari i koautor studije, izjavio je:
- Naše istraživanje pokazuje da, iako ljudi svesno žele da nešto urade, samo započinjanje i izvođenje tog ponašanja često se odvija bez razmišljanja, vođeno nesvesnim navikama. To ukazuje na to da ‘dobre’ navike mogu biti moćan način da svoje ciljeve pretvorimo u stvarnost.
Za ljude koji žele da se oslobode loših navika, jednostavno poručivanje da treba da se ‘više potrude’ nije dovoljno. Da bi se postigla trajna promena, potrebno je uvesti strategije koje pomažu ljudima da prepoznaju i prekinu neželjene navike, a idealno je da se na njihovom mestu formiraju nove, pozitivne.
Oblikovanje navika u službi zdravlja
Ovi nalazi mogu imati šire implikacije za javno zdravlje i programe usmerene na unapređenje zdravlja. Istraživači preporučuju da inicijative koje imaju za cilj usvajanje novih ponašanja, poput redovnog vežbanja ili zdravije ishrane, budu usmerene na izgradnju novih, pozitivnih navika.
Na primer, za osobu koja želi da počne da vežba, povremeno vežbanje možda neće biti dovoljno. Najefikasnija strategija podrazumeva identifikovanje svakodnevne situacije u kojoj je vežbanje realno izvodljivo — na primer, u određeno doba dana ili nakon redovnog događaja, poput izlaska s posla — i dosledno vežbanje upravo u tom kontekstu.
Slično tome, kod prekidanja loše navike poput pušenja, sama želja da se prestane često nije dovoljna. Najdelotvornije strategije uključuju ometanje okidača (na primer, izbegavanje mesta na kojima se ranije pušilo) i stvaranje novih rutina (poput žvakanja žvake nakon obroka umesto paljenja cigarete).
Preispitivanje svesne kontrole
Dr Amanda Rebar, vanredna profesorka na Univerzitetu Južne Karoline i glavna autorka studije, kaže:
- Ljudi vole da o sebi razmišljaju kao o racionalnim donosiocima odluka, koji pažljivo razmatraju šta će uraditi pre nego što to zaista učine. Međutim, veliki deo našeg ponavljajućeg ponašanja odvija se uz minimalno promišljanje i zapravo se automatski generiše - putem navika.
Kada autopilot pomaže, a kada ne?
Dr Grejs Vinsent, naučnica za oblast sna i vanredna profesorka na Centralnom Kvinslend univerzitetu, kao i koautorka studije, ističe da ovi nalazi mogu biti ohrabrujući za ljude koji pokušavaju da usvoje zdraviji način života:
- Naša studija pokazuje da je dve trećine onoga što ljudi rade tokom dana pokrenuto navikama i da su te navike u većini slučajeva usklađene sa našim namerama. To znači da, kada odlučimo da stvorimo pozitivnu naviku - bilo da je reč o boljoj higijeni sna, ishrani ili opštem unapređenju blagostanja - možemo se osloniti na unutrašnji ‘autopilot’ koji preuzima kontrolu i pomaže nam da te navike održimo.
Nažalost, nisu sve navike iste. Vežbanje se pokazalo kao izuzetak u našim nalazima, jer je često pokretano navikom, ali je manje verovatno da će se u potpunosti ostvariti isključivo ‘na autopilotu’, u poređenju sa drugim oblicima ponašanja.
Izvor: scitechdaily.com/zdravlje.kurir.rs
Vaš mozak je možda stariji nego što mislite: Evo kako su naučnici došli do tog otkrića