Da li je moguće predvideti i sprečiti infarkt? Kardiolog otkriva dva načina za procenu rizika
Početak radne nedelje za mnoge znači povratak obavezama, ali za srce može da bude i dodatni stres. Jedno irsko istraživanje pokazalo je da se najteži oblik srčanog udara, takozvani STEMI infarkt, najčešće javlja upravo ponedeljkom (najređe četvrtkom), kada je rizik veći nego ostalim danima u nedelji. Naučnici pretpostavljaju da nagli prelazak iz vikend-ritma u radni tempo, stres, povišen pritisak i poremećen bioritam mogu da deluju kao okidači.
Savremena kardiologija, ipak, danas može mnogo više nego ranije. Zahvaljujući velikim studijama i napretku dijagnostike, lekari sve preciznije procenjuju rizik i kod pojedinih pacijenata mogu da prepoznaju opasnost pre nego što se infarkt dogodi, objašnjava na Instagram profilu interventni kardiolog dr Bojan V. Ilišić.
- Da li je moguće predvideti i sprečiti infarkt jeste jedno od najtežih pitanja za kardiologe. Ipak, poslednjih nekoliko desetina godina došlo do značajnog naučnog pomaka u tom smislu, tako da mi, na osnovu velikih studija koje su pratile stotine hiljada pacijenata tokom dužeg vremenskog perioda, možemo pacijente klasifikovati u određene grupe rizika, na osnovu kojih možemo da predvidimo da li su oni pod velikim rizikom da dobiju infarkt - objašnjava kardiolog i dodaje:
- Ono što je novo, što nam je nova tehnologija donela, to su neke prečice kojima mi dodatno možemo da pacijentima kažemo pod kolikim su rizikom, a to su pre svega CT ispitivanja - merenje kalcijumskog skora krvnih sudova srca i neinvazivna koronarna angiografija - navodi dr Ilišić.
Infarkt se najčešće javlja kod osoba koje imaju više faktora rizika istovremeno. To su pre svega povišen krvni pritisak, visok holesterol, šećerna bolest, pušenje, gojaznost i nedovoljno kretanja. Rizik dodatno raste sa godinama, ali se srčani udar sve češće javlja i kod mlađih ljudi koji žive pod hroničnim stresom, loše se hrane i malo spavaju.
Tri najvažnija znaka infarkta
Tri najvažnija znaka srčanog udara su tegobe u grudnom košu, nedostatak daha i snažan osećaj opšte nelagodnosti. Ipak, kod mnogih ljudi, posebno kod žena, starijih osoba i osoba sa dijabetesom, infarkt može javiti i sa netipičnim tegobama, kao što su bol u leđima, vilici ili stomaku, mučnina, hladan znoj ili neobjašnjiv umor.
U takvim situacijama ne bi trebalo čekati. Smatra se da je idealno vreme od početka tegoba do intervencije između 90 i 120 minuta, jer se u tom periodu može spasiti najveći deo srčanog mišića i značajno smanjiti rizik od trajnih oštećenja ili fatalnog ishoda.