Kvržica na kapku koju ne smete ignorisati: Evo kada može ukazivati na ozbiljan problem
Iako je većina cista na kapcima bezopasna, neke mogu ukazivati na ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući rak kože. Evo šta bi sve trebalo da znate o vrstama cista, mogućnostima lečenja i ključnim simptomima koji zahtevaju hitnu posetu lekaru.
Pojava kvržice na kapku je česta i izaziva nelagodnost i zabrinutost kod mnogih. Dok neki odmah pomisle na najgori scenario, drugi imaju tendenciju da ignorišu promenu, nadajući se da će sama nestati. Istina je negde između. Većina izraslina na kapcima je zaista benigne prirode i ne predstavlja ozbiljnu pretnju po zdravlje.
Ipak, oftalmolozi upozoravaju da je ključno prepoznati razliku između bezopasne upale i potencijalno opasne lezije, jer rano otkrivanje može sprečiti ozbiljne komplikacije i sačuvati vid. Ignorisanje simptoma ili pokušaj samostalnog „stiskanja“ ciste može pogoršati stanje, dovesti do infekcije i trajnih ožiljaka.
Od čmička do ciste
Najčešći „krivci“ za kvržice na kapcima su halazion i hordoleum, koji se često pogrešno nazivaju istim imenom - čmičak.
Halazion, poznat i kao mejbomijska cista, nastaje zbog blokade lojne žlezde unutar kapka. Obično se razvija postepeno, čvrst je na dodir i uglavnom bezbolan. Hordoleum je, s druge strane, akutna i bolna bakterijska infekcija žlezde na samoj ivici kapka, često praćena crvenilom, otokom i vidljivim vrhom ispunjenim gnojem.
Pored ovih, postoje i druge benigne formacije poput epidermalnih inkluzivnih cista ispunjenih keratinom, providnih hidroksistoma (cista znojnih žlezda) ili ksantelazmi – žućkaste naslage holesterola ispod kože koje, iako bezopasne, mogu ukazivati na povišene masti u krvi.
Prenos bakterija, prljavštine i ostataka šminke lako može dovesti do začepljenja sitnih žlezda. Prevencija je stoga fokusirana na održavanje dobre higijene kapaka – redovno uklanjanje šminke, izbegavanje dodirivanja očiju neopranim rukama i korišćenje čistih peškira.
Osobama sklonim blefaritisu preporučuje se svakodnevno čišćenje ivica kapaka specijalnim rastvorima ili razblaženim bebim šamponom.
Kada je potrebno da se javite lekaru?
Ako se stanje ne poboljša u roku od nekoliko dana, kvadržica je izuzetno bolna, brzo raste, zamagljuje vid ili se stalno vraća na isto mesto, vreme je da posetite lekara. Oftalmolog će postaviti tačnu dijagnozu i preporučiti dalje korake.
Za većinu manjih halaziona, prva linija odbrane su topli, suvi oblozi. Nanosite čist, topao oblog na zatvoreno oko 10–15 minuta, tri do četiri puta dnevno, što može pomoći u otvaranju začepljenih kanala i podstaći drenažu. Nikada ne bi trebalo pokušavati stiskanje kvržice, jer to može proširiti infekciju dublje u tkivo.
Kada kvržica postaje opasna?
Iako su maligni tumori kapaka retki, važno je prepoznati znakove upozorenja:
- lezija koja postepeno raste
- menja boju
- ima nepravilne ili „sedefaste“ ivice
- krvari ili stvara ranu koja ne zarasta
Gubitak trepavica (madaroza) ili uništavanje normalne arhitekture ivice kapka su klasični znaci maligniteta.
Najčešći maligni tumor kapka je bazalnoćelijski karcinom, koji sporije raste i retko metastazira, ali može lokalno uništiti tkivo. Sebaceozni karcinom je posebno podmukao i može „imitirati“ perzistentni halazion, često se pogrešno dijagnostikuje.
Može li cista uticati na vid?
Većina benignih cista ne ugrožava direktno vid, ali njihova veličina i lokacija mogu izazvati funkcionalne probleme. Veliki halazion na gornjem kapku može pritiskati rožnjaču i izazvati privremeno zamućenje vida ili inducirani astigmatizam. Ako je rast ozbiljan, može izazvati spuštanje kapka koje zaklanja vidno polje.
Kod male dece, nelečena stanja mogu dovesti do razvoja ambliopije. Neretko, nelečena bakterijska infekcija (hordoleum) može se proširiti na okolno tkivo i izazvati preseptalni ili orbitalni celulitis, što zahteva hitno bolničko lečenje.
Dijagnoza i profesionalni tretman
Dijagnoza se obično postavlja kliničkim pregledom oftalmologa. Lekar pregleda kapke, ponekad uz pomoć biomikroskopa, i palpacijom procenjuje veličinu i konzistenciju formacije. U slučaju sumnje na malignitet, jedina sigurna metoda potvrde je biopsija sa histopatološkom analizom tkiva. Ako konzervativne metode ne daju rezultate, a cista je velika, dugotrajna ili estetski neprihvatljiva, pristupa se hirurškom uklanjanju.
Ova minimalno invazivna procedura traje 20–30 minuta i izvodi se pod lokalnom anestezijom, sa malim rezom na unutrašnjoj strani kapka tako da nema vidljivog ožiljka. Oporavak je brz, a pacijenti se vraćaju većini aktivnosti u roku od dan ili dva.
Izvor: ordinacija.vecernji.hr/Zdravlje.Kurir.rs
Šta uzrokuje bradavice na glavi i kako ih ukloniti? Evo kada je vreme za dermatologa