Rak debelog creva počinje od polipa: 5 promena koje mogu da smanje rizik
Zdravlje debelog creva ima veliki uticaj na celokupno stanje organizma. Polipi su najčešće benigne izrasline na sluzokoži debelog creva, ali pojedini oblici vremenom mogu prerasti u rak, koji je među vodećim uzrocima smrtnosti od malignih bolesti u svetu. Dobra vest je da promene životnih navika mogu značajno da smanje rizik.
Onkohirurg dr Tiratram Kaušik objašnjava da su polipi abnormalne izrasline na unutrašnjem zidu debelog creva i da se razlikuju po veličini, obliku i tipu.
- Najvažnije je razlikovati adenomatozne i hiperplastične polipe. Adenomi su prekancerozne promene i vremenom mogu preći u kolorektalni karcinom. Tačnije, oko90 odsto karcinoma nastaje upravo iz ove vrste polipa, dok manji procenat nastaje drugim mehanizmima. Hiperplastični polipi su uglavnom benigni i nose manji rizik, ali veći primerci zahtevaju pažljivo praćenje - navodi dr Kaušik.
Kakva je veza polipa i raka?
Određeni tipovi polipa, naročito adenomatozni, mogu postepeno da se razvijaju u rak. Upravo zato redovni pregledi, posebno kolonoskopija, imaju ključnu ulogu jer omogućavaju rano otkrivanje i uklanjanje polipa pre nego što dođe do malignih promena.
- Polipi mogu postojati godinama bez jasnih simptoma. Zbog toga je skrining od presudnog značaja, posebno kod osoba sa porodičnom istorijom bolesti - upozorava onkohirurg i navodi pet koraka za smanjenje rizika.
Ishrana bogata vlaknima
Raznobojno voće i povrće, mahunarke i integralne žitarice povezani su sa manjim rizikom od kolorektalnog karcinoma.
- Veći unos biljnih namirnica, uz smanjenje crvenog i prerađenog mesa, može značajno uticati na smanjenje rizika. Cilj je 25 do 35 grama vlakana dnevno, što doprinosi zdravlju creva - kaže dr Kaušik.
Održavanje zdrave težine i kretanje
Prekomerna telesna težina, pušenje i prekomeran unos alkohola povećavaju rizik. Redovna fizička aktivnost, poput brzog hodanja, vožnje bicikla ili joge, u trajanju od 30 do 45 minuta dnevno, ima zaštitni efekat, ističe doktor.
Redovni preventivni pregledi
Rak debelog creva često nastaje bez ranih simptoma. Kod osoba sa povećanim rizikom skrining treba započeti već oko 45. godine. Rano otkrivanje spasava život, naglašava dr Kaušik.
U Srbiji organizovani skrining za rak debelog creva podrazumeva test naokultno (skriveno) krvarenje u stolici (FOB), koji se radi jednom u dve godine kod starijih od 50 godina pa sve do 74. godine.
Prepoznavanje upozoravajućih znakova
Rani stadijumi raka debelog creva često prolaze bez jasnih simptoma, zbog čega je važno obratiti pažnju na svaku upornu promenu u radu creva. Među znakovima koji zahtevaju proveru su:
- promene u učestalosti i ritmu pražnjenja (dugotrajna dijareja ili zatvor)
osećaj nepotpunog pražnjenja
prisustvo krvi u stolici, bilo vidljive ili skrivene
neobjašnjiv pad nivoa gvožđa u krvi
nenamerni gubitak telesne težine
- Uporno rektalno krvarenje ili dugotrajne promene u navikama pražnjenja nikada ne treba zanemariti. Pravovremena reakcija omogućava da se problem otkrije u ranoj fazi, kada su mogućnosti lečenja znatno veće - upozorava dr Kaušik.
Briga o mikrobiomu creva
Zdrav mikrobiom ima važnu ulogu u očuvanju sluzokože creva. Ishrana bogata vlaknima i fermentisanim namirnicama doprinosi raznovrsnosti mikrobiote, a prednost treba dati celovitim, minimalno prerađenim namirnicama, savetuje dr Kaušik.
- Polipi ne moraju značiti rak, ali predstavljaju upozorenje. Kombinacija pravilne ishrane, fizičke aktivnosti i redovnih pregleda ostaje najjača zaštita od razvoja kolorektalnog karcinoma - poručuje doktor.
Izvor: Healthshots.com/Zdravlje.kuirr.rs