Plak koji izaziva moždani udar često ne dovodi do velikog suženja arterije: Kardiolog objašnjava zašto
Ateroskleroza, odnosno masne naslage koje se talože u zidovima arterija, može da zahvati krvne sudove u celom telu, pa i karotidne arterije na vratu koje snabdevaju mozak krvlju. Kada se plak nagomila u tim arterijama, nastaje stenoza karotidnih arterija, stanje koje povećava rizik od moždanog udara. Ako plak pukne, može da se formira ugrušak koji prekida dotok krvi u mozak. Međutim, nova istraživanja pokazuju da opasnost ne zavisi samo od toga koliko je arterija sužena, objašnjava kardiolog dr Piter Libi, profesor medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta Harvard.
- Dugo se smatralo da je najveći rizik povezan sa velikim suženjem karotidne arterije. Danas znamo da to nije jedini faktor. Važna je i struktura plaka i njegova stabilnost. Slično kao i kod arterija koje hrane srce, plak ponekad raste prema spolja i ne mora značajno da suzi krvni sud. Ipak, takva naslaga može da pukne i izazove stvaranje ugruška koji putuje do mozga i dovodi do moždanog udara - kaže dr Libi.
Terapija lekovima sve važnija
Kod osoba sa izraženim suženjem karotidne arterije lekari ponekad preporučuju proceduru kojom se uklanja ili zaobilazi plak. Jedna mogućnost jeste ugradnja stenta, male metalne mrežice koja održava arteriju otvorenom, dok se kod operacije poznate kao endarterektomija plak uklanja direktno iz krvnog suda.
Nova studija objavljena u časopisu New England Journal of Medicine pokazala je da kombinacija lekova i ugradnje stenta smanjuje rizik od moždanog udara i smrti u odnosu na terapiju lekovima. Operacija uklanjanja plaka, međutim, nije pokazala dodatnu korist. Prema rečima dr Libija, savremeni lekovi danas su mnogo efikasniji nego ranije.
- Sada imamo terapije koje značajno snižavaju LDL holesterol, ali i nove lekove za dijabetes i gojaznost koji dodatno smanjuju kardiovaskularni rizik - objašnjava on.
Zbog toga se u mnogim slučajevima sve veći naglasak stavlja na intenzivnu terapiju lekovima i promene načina života, koje mogu da uspore napredovanje ateroskleroze i smanje potrebu za invazivnim procedurama.
- Zdrave životne navike ostaju najvažniji način prevencije i lečenja ateroskleroze. Redovna fizička aktivnost i način ishrane koji se oslanja na biljne namirnice, poput mediteranske dijete, imaju ključnu ulogu - naglašava dr Libi.
Kada se javljaju simptomi
Stenoza karotidnih arterija često ne izaziva nikakve simptome sve dok suženje ne postane izraženo ili dok ne dođe do stvaranja ugruška. Kod nekih ljudi prvi znak bolesti može da bude moždani udar, dok drugi dožive prolazni (tranzitorni) ishemijski udar (TIA), takozvani mali moždani udar. Takvi simptomi mogu da uključuju:
- iznenadan gubitak vida na jedno oko
- teškoće u govoru
- slabost lica, ruke ili noge
Iako mogu brzo da prođu, oni predstavljaju upozorenje na mogući ozbiljniji moždani udar i zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.
Šta će ubuduće menjati procenu rizika
Stručnjaci sve više naglašavaju da stepen suženja arterije nije dovoljan za procenu rizika od moždanog udara. Važan je i sastav plaka, odnosno njegova stabilnost i sklonost pucanju.
- U budućnosti bi naprednije metode snimanja mogle lekarima da omoguće precizniju procenu različitih tipova plaka u arterijama vrata i srca, što bi pomoglo u ranijem otkrivanju osoba sa najvećim rizikom. Naš zadatak jeste da pacijentima objasnimo koristi i rizike različitih terapijskih opcija i da zajedno donesemo najbolju odluku - poručuje dr Libi.
Izvor: Health.harvard.edu/Zdravlje.kurir.rs