Najbolniji medicinski zahvati: Šta pacijenti najteže podnose - od biopsije koštane srži do operacije srca
Medicinski zahvati, iako često nužni za spasavanje života, mogu izazvati izraženu nelagodu i dugotrajan oporavak. Intenzitet bola varira od osobe do osobe, ali pojedine procedure važe za posebno teške za pacijente.
Iako su medicinske intervencije često neophodne i spasavaju živote, to ne znači da su bezbolne. Čak i zahvati koji se izvode pod opštom anestezijom, koja sprečava bol tokom same procedure, mogu izazvati značajnu nelagodu u periodu oporavka.
Neki zahvati, međutim, izdvajaju se kao posebno bolni – bez obzira na individualnu toleranciju na bol.
Kako bi pomogao pacijentima da znaju šta mogu da očekuju i kako da olakšaju oporavak, dr Din Egit, konsultant u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, izdvojio je najteže medicinske zahvate.
– Velika hirurgija nije uvek bolnija od manjih zahvata, delom zbog količine analgetika koje pacijent dobija – objašnjava dr Egit i dodaje:
– Iako svako bol doživljava drugačije, neke procedure su definitivno bolnije, poput spinalne fuzije, operacije otvorenog srca i totalne zamene kolena. Ove procedure zahvataju kosti i nerve, a potpuna imobilizacija nakon zahvata nije moguća. Zato oporavak, uključujući fizikalnu terapiju, može biti izuzetno bolan.
Biopsija koštane srži
Ovaj postupak se sprovodi radi prikupljanja matičnih ćelija ili dijagnostikovanja raka. Koštana srž, koja se nalazi unutar kostiju, proizvodi crvena i bela krvna zrnca, kao i trombocite.
Pacijenti su pod lokalnom ili opštom anestezijom, a igla se uvodi u karličnu kost kako bi se uzela tečnost koštane srži. Oni koji su pod lokalnom anestezijom mogu osetiti neprijatan pritisak i povlačenje tokom zahvata.
Nakon procedure česti su bol i modrice koje mogu trajati nekoliko dana, ali se ublažavaju blagim lekovima protiv bolova.
Lumbalna (spinalna) punkcija
Ovaj zahvat podrazumeva uvođenje igle u donji deo leđa, između pršljenova. Pacijent je budan, što dodatno povećava neprijatnost.
Koristi se za dijagnostiku bolesti mozga i kičmene moždine, lečenje infekcija, kao i za primenu određenih lekova i anestetika.
Tokom zahvata pacijenti mogu osetiti pritisak, nelagodu i trnce. Nakon toga mogu se javiti glavobolja, bol u leđima, krvarenje i otok. U retkim slučajevima dolazi do oštećenja nerava ili gubitka osećaja.
Operacija otvorenog srca (sternotomija)
Ova operacija podrazumeva veliki rez na grudnom košu kako bi se omogućio pristup srcu i plućima. Izvodi se u opštoj anesteziji.
Nakon zahvata grudna kost se spaja metalnim žicama, a oporavak traje oko 12 nedelja.
Pacijenti osećaju umerenu do jaku bol, naročito pri pokretu, kašljanju i dubokom disanju. Bol u leđima, vratu, ramenima i grudima je česta, ali se postepeno smanjuje.
Totalna zamena kolena
Kolena omogućavaju pokret zahvaljujući hrskavici koja oblaže krajeve kostiju, ali oštećenja i artroza mogu izazvati jak bol i ukočenost.
Tokom operacije oštećeni delovi se uklanjaju i zamenjuju veštačkim implantatima od metala i plastike.
Oporavak zahteva intenzivnu rehabilitaciju, zbog čega ovaj zahvat spada među najteže. Rana mobilizacija, uključujući hodanje, ključna je za uspešan oporavak.
Histeroskopija
Histeroskopija omogućava pregled unutrašnjosti materice pomoću tankog instrumenta koji se uvodi kroz grlić materice.
Prema podacima stručnjaka, čak trećina žena ocenjuje bol tokom ovog zahvata sa 7 ili više na skali od 1 do 10.
Preporučuje se primena lokalne ili opšte anestezije, kao i uzimanje lekova protiv bolova poput ibuprofena ili paracetamola pre same procedure.
Izvor: 24sata.hr/zdravlje.kurir.rs