Transplantacija matičnih ćelija kod dva brata dovela do retke HIV remisije: Od lečenja raka do neočekivanog otkrića
Nakon što je primio transplantaciju matičnih ćelija od svog brata, šezdesettrogodišnji Norvežanin poznat kao „pacijent iz Osla“ postao je jedan od samo retkih ljudi koji su videli da njihov HIV (virus humane imunodeficijencije) ulazi u dugoročnu remisiju.
Iako se HIV sada može kontrolisati lekovima koji sprečavaju replikaciju virusa, virus ostaje u telu i vraća se kada se lekovi prestanu uzimati. Stoga su studije slučaja poput ove neprocenjive za istraživače koji rade na potpunom izlečenju.
Muškarac iz Osla dobio je transplantaciju matičnih ćelija koštane srži kako bi lečio retku vrstu raka krvi. Otkrišvi u poslednjem trenutku da njegov brat nosi retku genetsku mutaciju za koju je ranije pokazano da je otporna na HIV, istraživači predvođeni timom iz Univerzitetske bolnice u Oslu pažljivo su pratili uticaj operacije na virus.
Četiri godine nakon transplantacije, nazvane alogena (donorska) transplantacija hematopoetskih matičnih ćelija (HSCT), utvrđeno je da su svi tragovi funkcionalne HIV DNK uklonjeni kod lečene osobe.
Kako je transplantacija dovela do nestanka virusa?
Uspeo je da prestane sa uzimanjem lekova za HIV dve godine nakon HSCT-a, bez dokaza o ponovnom pojavljivanju virusa 5 godina nakon HSCT-a.
- Slučaj pacijenta iz Osla doprinosi vrednim dokazima postojećoj bazi znanja o slučajevima izlečenja HIV-a - pišu istraživači u svom objavljenom radu.
Štaviše, ova i druge studije o lečenju HIV-a poboljšavaju naše razumevanje patologije HIV-a, molekularnih mehanizama i prediktivnih biomarkera koji mogu biti od šireg interesa, a protežu se i dalje od pacijenata lečenih alogenom transplantacijom hemoplastičina.
Mutacija koja se nalazi u bratovim genima, CCR5Δ32/Δ32, uklanja CCR5 receptor na belim krvnim zrncima koje HIV normalno koristi kao svoju ulaznu tačku. To efikasno čini imuni sistem otpornim na HIV-ove trikove.
Naknadni testovi su pokazali da su transplantirane imune ćelije zaista preuzele kontrolu. Iako su neki fragmenti HIV-a ostali, oni nisu bili u radnom stanju niti u stanju koje bi potencijalno moglo ponovo da se pretvori u funkcionalan virus.
Iako retki, ovakvi slučajevi su zabeleženi i ranije. Ono što ovaj čini posebno značajnim jeste to što je crevo opsežno testirano i označeno je da je očišćeno od funkcionalne HIV DNK – i upravo tu virus najviše voli da se krije u svom uspavanom stanju, spreman da se ponovo pojavi.
Istraživači su takođe otkrili da su antitela na HIV kod pacijenta iz Osla opala, a T ćelije (deo imunog sistema) su prestale da reaguju na pretnju HIV-om. Bilo je kao da je biološko pamćenje virusa izbledelo, zajedno sa samim virusom.
- Odsustvo HIV-specifičnih T ćelijskih odgovora u našim podacima podržava hipotezu da takvo odsustvo korelira sa održivim remisijama HIV-a, pišu istraživači.
Ograničenja i opasnosti transplantacije matičnih ćelija
Iako su ovo ohrabrujuće vesti, transplantacije matičnih ćelija koštane srži poput ove nisu održiva ili praktična opcija za potpuno izlečenje HIV-a. Ove operacije predstavljaju rizično ponovno pokretanje imunog sistema, ostavljajući pacijente veoma ranjivim na infekciju i izvode se samo kao poslednje sredstvo kada mogu da spasu živote.
Kako istraživači primećuju, oko 10–20 procenata onih koji se podvrgnu ovim transplantacijama iz bilo kog razloga, umire u roku od godinu dana. Ovde je pacijent iz Osla doživeo tešku reakciju na transplantaciju, nazvanu bolest kalem-protiv-domaćina, koju je njegovo telo na kraju uspelo da prevaziđe.
Ta reakcija imunog sistema (i lekovi koji se koriste za njeno uklanjanje) možda su delimično odgovorni za skoro potpuno uništenje HIV-a, kao i za nove matične ćelije, kažu istraživači.
Dalja istraživanja mogu ovo ispitati, a tim je zainteresovan da analizira podatke iz svih retkih slučajeva „izlečenja“ koji su do sada viđeni – kako bi bolje razumeli šta nam ovi pacijenti mogu reći o tome kako se HIV može pobediti.
- U budućnosti, ključni korak biće upoređivanje postojećih slučajeva izlečenja HIV-a kako bi se identifikovala najefikasnija kombinacija biomarkera, pišu istraživači.
Sprovođenje meta-analiza podataka o pojedinačnim pacijentima je logičan sledeći korak, idealno praćen prospektivnim uzorkovanjem i novim analizama koje primenjuju harmonizovane protokole u centralizovanim laboratorijama.
Izvor: sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs
Naučnici dijagnostikovali endometriozu novom analizom, matične ćelije iz menstrualne krvi dale 80% tačnosti