Simpozijum na "Dedinju" o zadebljanju srčanog mišića: Stručnjaci ukazali na značaj ranog prepoznavanja
U Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" održan je stručni simpozijum posvećen hipertrofičnoj kardiomiopatiji (zadebljanju srčanog mišića), poremećaju koji može dugo da protiče bez simptoma, ali i da dovede do ozbiljnih komplikacija. Skup je okupio kardiologe iz više zdravstvenih ustanova u Srbiji, uz učešće profesora dr Lotara Fabera iz Nemačke, jednog od vodećih autoriteta u oblasti dijagnostike i lečenja ove bolesti.
Direktor Instituta, akademik prof. dr Milovan Bojić, istakao je da ova bolest predstavlja svakodnevni izazov u kliničkoj praksi i da zahteva angažovanje različitih specijalnosti, od kliničkih i interventnih kardiologa, do elektrofiziologa i kardiohirurga.
- Sećam se vremena kada je kardiologija na Institutu bila praktično servis kardiohirurgije, kada smo počinjali sa svega četiri kardiologa, dok danas imamo više od sto trideset lekara i jednu od najjačih klinika u regionu. To nam danas omogućava da ovakve teme sagledamo sveobuhvatno i da ih razvijamo na nivou koji Institut "Dedinje" zahteva - rekao je prof. dr Milovan Bojić i dodao:
- Možete imati opremu i prostor, a mi ćemo ga sada imati, ali najvažnije je da imate ljude. Zbog toga sam poverenje dao docentu dr Ivanu Iliću da ovu oblast dalje razvija, jer verujem u njegove stručne i naučne potencijale. Ovakvi skupovi trebalo bi da budu početak jedne šire saradnje koja će se dalje razvijati i postati tradicionalna, na dobrobit naše medicine.
Šta je hipertrofična kardiomiopatija?
Hipertrofična kardiomiopatija je genetski uslovljena bolest koja se javlja kod približno jednog na 500 novorođenih i prenosi se dominantno, što znači da postoji značajan rizik da je dete nasledi ukoliko je jedan od roditelja ima.
- Bolest može da zahvati ceo srčani mišić i karakteriše se zadebljanjem zida, što dovodi do tegoba kod pacijenata. Manifestacije su vrlo različite, od toga da pacijenti nemaju nikakve simptome, do izraženih smetnji i takozvanih malignih aritmija, koje mogu da dovedu do naglog prekida rada srca - objasnio je doc. dr Ivan Ilić, načelnik Odeljenja za bolesti miokarda, perikarda i plućnu arterijsku hipertenziju Instituta "Dedinje".
Pacijenti se najčešće javljaju zbog smanjene tolerancije napora, osećaja slabosti ili povremenih gubitaka svesti, dodao je doc. dr Ilić.
Kako se leči?
Lečenje ove bolesti zasniva se pre svega na medikamentoznoj terapiji, ali u određenim slučajevima primenjuju se i invazivne metode, koje mogu značajno da poboljšaju stanje pacijenata i smanje rizik od komplikacija.
- Osnovu čini terapija lekovima, ali imamo i mogućnosti interventnog lečenja kateterizacijom, kao i hirurške procedure koje daju dobre rezultate. Kod pacijenata sa ozbiljnim poremećajima ritma nekada je neophodna i ugradnja odgovarajućeg uređaja, poput pejsmejkera, koji može da prekine opasne aritmije i spreči fatalne ishode - naveo je doc. dr Ilić.
Iako za genetske bolesti ne postoji trajni lek, savremeni pristupi omogućavaju da se tok bolesti uspori i da pacijenti uz adekvatnu terapiju vode kvalitetan i dug život.
- Suština je da se progresija bolesti drži pod kontrolom, da se spreče najopasnije komplikacije i da pacijenti imaju životni vek koji se ne razlikuje značajno od opšte populacije. Zbog toga je važno podizati svest o ovoj bolesti i na vreme započeti dijagnostiku, posebno kod osoba koje imaju porodičnu istoriju Takođe bi trebalo biti svestan da će se genetske bolesti možda jednog dana lečiti nekom vrstom genske terapije - zaključio je doc. dr Ilić.