Juče je obeležen Svetski dan borbe protiv raka bubrega koji čini oko tri odsto svih dijagnostikovanih maligniteta i najčeće se javlja u zemljama zapadne Evrope i Severne Amerike.

Od raka bubrega češće oboljevaju muškarci od žena, a stopa javljanja raste s godinama i dostiže svoj pik između 60 i 70. godine. Kod dece može da se javi vrsta poznata kao Vilmsov tumor, što je najčešći tumor u dečijem uzrastu.

Čini se da je učestalost raka bubrega u porastu. Jedan od razloga može da leži u činjenici da se tehnike snimanja kao što je kompjuterizovana tomografija (CT) češće koriste. S obzirom na to da bolest dugo vremena može da bude asimptomatska, kod jedne četvrtine pacijenata u momentu otkrivanja tumora već postoje metastaze.

Simptomi

Rak bubrega obično ne daje tegobe u svojim ranim fazama. Vremenom se, međutim, mogu razviti sledeći simptomi:

  • Krv u urinu, koja može da bude ružičasta, crvena ili boje kola pića
  • Bol u leđima ili krstima koji ne prestaje
  • Gubitak apetita
  • Neobjašnjivi gubitak težine
  • Umor
  • Groznica

rak-besike-shutterstock-2177902621.jpg
Shutterstock 

Kada posetiti doktora

Odmah posetite lekara ako primetite krv u mokraći ili ako imate bilo koje uporne simptome sa navedene liste.

Broj pacijenata u porastu

U Srbiji se, prema podacima iz Batuta, svake godine se registruje više od 800 novih slučajeva, najčešće među muškarcima u zrelom dobu. Pretpostavlja se da je taj broj za oko 15 odsto veći jer je karcinom bubrega najčešće bez simptoma, a poslednjih 20 godina broj pacijenata je udvostručen.

Faktori rizika

Nije jasno šta uzrokuje većinu karcinoma bubrega, ali zato postoje faktori koji mogu da povećju rizik od oboljevanja, a uključuju sledeće:

  • Starost
  • Pušenje
  • Gojaznost
  • Visok krvni pritisak
  • Lečenje bubrežne slabosti (dugogodišnja dijaliza)
  • Određeni nasledni sindromi (Hippel-Lindauov sindrom, Birt-Hogg-Dube sindrom, kompleks tuberozne skleroze, nasledni papilarni karcinom bubrežnih ćelija)
  • Porodična istorija raka bubrega

Prevencija

Preduzimanje određenih koraka radi unapređenja zdravlja može da pomogne i u smanjenju rizika od raka bubrega.

shutterstock-563773741.jpg
Shuterstock 
  • Prestanite da pušite. Postoje mnoge opcije za prestanak pušenja, uključujući programe podrške, lekove i proizvode za zamenu nikotina. Recite svom lekaru da želite da prestanete i zajedno razgovarajte o ovim mogućnostima.
  • Održavajte zdravu težinu. Ako ste gojazni ili imate višak kilograma, smanjite broj kalorija koje unosite svaki dan i pokušajte da budete fizički aktivni većinu dana u nedelji. Pitajte svog doktora o drugim zdravim strategijama koje mogu da vam pomognu.
  • Kontrolišite visok krvni pritisak. Zamolite svog doktora da vam proveri krvni pritisak na sledećem pregledu. Ako vam je pritisak visok, možete da porazgovarate o opcijama lečenja. Promene životnog stila koje uključuju vežbanje, gubitak težine i izbalansiranu ishranu su takođe od koristi.

Pripremila: N.L.

Izvor: Mayoclinic.org/Zdravlje.kurir.rs