Mit 1: Ne jedite banane
Neke zdrave namirnice, uključujući banane, sadrže više ugljenih hidrata u poređenju sa nekim drugim voćem i povrćem, ali je takođe tačno da nas ova razlika u količini ugljenih hidrata neće ugojiti. Mala banana sadrži 23 g ugljenih hidrata, a mala jabuka 21 grama.
Ako pokušavate da smršate, treba da vodite računa o ukupnom unosu ugljenih hidrata i šećera u jednom danu, a ne da sebi uskraćujete čitav niz namirnica. Držite se ovog saveta i ne preterujte sa šargarepom u salati ili bananama u ovsenim pahuljicama. Takođe, nemojte naglašavati prirodne šećere u hrani jer oni nisu isti kao dodani šećeri u kolačićima, sladoledu i drugoj hrani.
Mit 2: Izbegavajte gluten
Ljudi koji pate od celijakije i osetljivi su na gluten, trebalo bi da izbegavaju.m Međutim, izbegavanje glutena takođe može da izazove debljanje jer su proizvodi bez glutena uglavnom puni šećera i drugih veštačkih sastojaka.
Osim toga, ako se vaša ishrana zasniva na povrću, voću, zdravim izvorima proteina iz mesa i ribe i ograničenoj količini celih žitarica, nećete unositi značajnu količinu glutena. Dakle, osim ako nemate medicinski razlog da izbegavate gluten, ovo bi trebalo da bude prihvatljiv način da ga dobijete za većinu ljudi.
Problem sa glutenom je što ga većina ljudi konzumira iz testenina, belog hleba i drugih nezdravih izvora. Međutim, ako tu vrstu glutena zamenite sa četiri kriške hleba bez glutena i dva bezglutenska keksa posle ručka, vraćate se na istu stvar jer su slatkiši bez glutena i dalje slatkiši. Za mršavljenje je dobro izbaciti gluten koji se nalazi u hlebu, keksima, kolačima, ali ih nemojte zameniti njihovom bezglutenskom verzijom.
Mit 3: Izbegavajte žumanca, držite se belanaca
Iako se krajem 20. veka verovalo da konzumiranje više od dva jaja nedeljno može da podigne holesterol, nedavna istraživanja otkrivaju da to ipak nije istina. Naučnici sa Univerziteta u Granadi otkrili su da konzumiranje do sedam jaja nedeljno ne povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Iako su jaja bogata holesterolom, značajan uticaj na rast holesterola imaju zasićene masti i transmasne kiseline, kojih je najviše u crvenom mesu, industrijskim slatkišima, grickalicama i pekarskim proizvodima.
Jaja su relativno jeftina hrana bogata visokokvalitetnim proteinima, mineralima, folnom kiselinom i vitaminima B grupe, a u samo 70 kalorija po komadu imaju veći udeo nezasićenih masnih kiselina od zasićenih masti. Istraživanja su takođe pokazala da unos jednog jajeta dnevno može sprečiti moždani udar.
Mit 4: Sve kalorije su jednake
Termin "prazne kalorije" se koristi za hranu koja ima malu ili nikakvu nutritivnu vrednost. Na primer, 2 dl sveže ceđenog soka od pomorandže sadrži 112 kalorija, ali sadrži i kalijum i obezbeđuje 100 odsto dnevne doze vitamina C, dok ista količina gaziranog soka sa ukusom pomorandže ima 120 kalorija i nema hranljivih materija. Gazirani sok ima prazne kalorije, dok prirodni sok od pomorandže nema.
Generalno, što je hrana više obrađena, to sadrži manje hranljivih materija: vitamina, minerala, vlakana, supstanci neophodnih za borbu protiv raka, tzv. fitokemikalije, a sadrži više masti, šećera i praznih kalorija. Kalorije iz pasulja koji je ukusno pripremljen (sa suvim rebrima) i kalorije iz kokica neće dati ni približno isti osećaj sitosti.
Ne treba zaboraviti da u svemu igra ulogu glikemijski indeks, odnosno stimulacija pankreasa da luči insulin. Što više vlakana, to je manje insulina, ali što je više šećera u hrani, potrebno je više insulina, i naravno, što više insulina, to je dublji osećaj gladi.
Mit 5: Birajte hranu sa manjom količinom masti
Držite se dalje od proizvoda sa niskim asdržajem masti. Dakle, prilikom kupovine birajte „normalnu“ verziju proizvoda koja sadrži masnoće, a bilo bi dobro da u vašem standardnom jelovniku nađete mesto za zdrave masti koje se nalaze u avokadu, orašastim plodovima i raznim semenkama jer zdrave masti vas duže drže sitim, pa ćete izbeći prekomerni unos kalorija. Teorija da vas masnoća čini debelim je zastarela i opovrgnuta, jer su naučnici otkrili da ishrana sa malo masti i visokim sadržajem ugljenih hidrata dovodi do povećanja telesne težine.
Nutricionisti preporučuju dnevni unos od oko 30 odsto masti iz zdravih izvora. Proizvodi sa niskim sadržajem masti obično sadrže više dodatog šećera jer pokušavaju da „maskiru” nedostatak masti, ali takva hrana ne zadovoljava potrebe organizma i brzo izaziva osećaj gladi, a rezultat je veći unos kalorija i debljanje.
Prenela: N.R.
Izvor: miss7zdrava / zdravlje.kurir.rs
NE PROPUSTITE
