"Doomscrolling" (traženje loših vesti na pametnom telefonu) ili "doomsurfing" (traženje loših vesti na računaru) može izazvati zavisnost ako ste stalno izloženi negativnim vestima i događajima.
Tokom pandemije kovida, potrošnja digitalnih vesti porasla je za 35%, a broj ljudi koji dobijaju vesti putem društvenih medija porastao je za 47%, što je doprinelo fenomenu propadanja.
Šta je Doomscrolling?
Doomscrolling je kontinuirano konzumiranje tužnog, zastrašujućeg ili negativnog sadržaja putem internet stranica, aplikacija ili društvenih medija. Tokom pandemije kovid-a, mnogi ljudi su koristili doomscrolling za:
- Redovnu proveru broja ljudi koji su bolesni i koji umiru od covid-a
- Predviđanje i proveru novih simptoma ili informacija o prenošenju covid infekcije
- Aktivno traženje novih načina da se zaštitite od virusa
Istraživanja su pokazala da doomscrolling može dovesti do preopterećenja informacijama, stresa, promene raspoloženja i anksioznosti, čak i a da osoba to ne primeti.
Koja grupa ljudi pribegava ovom ponašanju?
Prema istraživanju, ljudi sa visokim nivoom neuroticizma su skloniji da se upuste u propadanje. Neuroticizam je jedna od pet velikih osobina ličnosti, zajedno sa otvorenošću, savesnošću, ekstrovertnošću i prijatnošću. Ova osobina je povezana sa emocionalnom nestabilnošću i većom verovatnoćom da će osoba doživeti ili reagovati na psihološki stres.
Istraživači su rekli da ljudi sa visokim nivoom neuroticizma jače reaguju na negativne emocije. Takođe su rekli da bi ove osobe mogle da se pomere i zbog njihove sklonosti ka takvim reakcijama i zato što imaju nisko samopoštovanje i često se osećaju tužno.
Zašto Doomscrolling izaziva zavisnost?
Kada je čovekov mozak stalno izložen negativnim vestima, tada će osoba stalno imati želju da traži iste. Psihijatar Ken Jeger rekao je za magazin health da sve nas može privući nešto negativno jer nam to može fizički naškoditi.
Međutim, psihijatar Tea Galager primećuje da mnogi nisu ni svesni tog listanja vesti:
- Ljudi imaju pitanje, žele odgovor i pretpostavljaju da će se osećati bolje ako ga dobiju. Zato nastavljaju da skroluju u nedogled. Mnogi ljudi misle da će to pomoći, ali onda se osećaju gore - kaže Galager.
Uticaj doomscrollinga na fizičko zdravlje
Doomscrolling može postati navika koja uzrokuje da osoba zanemaruje druge aktivnosti, obaveze i svakodnevni život. Magazin Very Well Health navodi da to može značiti:
- manje vežbanja
- konzumiranje nezdrave hrane
- dobijanje na težini
- povećan rizik od autoimunih bolesti, dijabetesa, umora i visokog krvniog pritiska
Kako Doomscrolling utiče na mentalno zdravlje?
Doomscrolling može štetiti mentalnom zdravlju, a osoba može da se oseća:
- Strah
- Anksioznost
- Tuga i bes
- Neizvesnost u pogledu budućnosti
Doomscrolling takođe može da da dovede u pitanje način na koji osoba vidi svet.
- Ljude privlači doomscrolling jer osećaju da mogu da kontrolišu bilo koju od ovih loših vesti. Međutim, doomscrolling ne stvara kontrolu i samo vas čini očajnim - objašnjava Ieager.
Kako zaustaviti Doomscrolling?
Razmislite o svojim osećanjima - Da li informacije koje prikupite na ovaj način čine da se osećate bolje, ili se osećate više uznemireno ili beznadežno?
Ograničite vreme korišćenja pametnog telefona i računara - Odvojite 15 minuta za korišćenje društvenih medija, ali kada to vreme istekne, spustite telefon i uradite nešto opuštajuće kao što je čitanje knjige ili vežbanje.
Preduzmite akciju - Ako se osećate uznemireno ili tužno zbog određenog problema, pokušajte da preduzmete akciju. Na primer, možete donirati ili pružiti podršku ljudima pogođenim prirodnom katastrofom. Ovo vam može pomoći da u manjoj meri osećate da su stvari oko vas izmakle kontroli.
Prenela: O.M.
(izvor: health.com/kurir.rs)
NE PROPUSTITE
