Kada imate napad panike, telu je teško da razlikuje šta predstavlja stvarnu opasnost, a šta ne. Tu na scenu dolaze čula.

Napadi panike su iznenadni i intenzivni talasi straha koji mogu da izazovu fizičke simptome kao što su ubrzan rad srca, ubrzan rad srca, znojenje, drhtavica i otežano disanje. Iako su često kratkotrajni, osećaj panike može da bude izuzetno snažan i preplavljujući, ostavljajući osobu iscrpljenu i uplašenu.

Dr Dženifer Andres, psiholog iz Kolorada, savetuje da se prilikom napada panike limun isecka na kriške i stavi u usta. Čim osetite da dolazi napad, stavite krišku limuna u usta.

- Način na koji limun deluje jeste da unosi svest u telo i drži vas u sadašnjem trenutku, tako da je na neki način alat za smirenje - kaže Anders.

Kada grickate limun, usta odmah počnu da vam se skupljaju od kiseline, što svest odvodi dalje od negativnih misli.

- Jednostavno misli ostaju u sadašnjosti, a ne vrte se u krugu negativizma i pomažu vam da se povežete s okolinom - kaže Anders.

stockphotosliceoflemonfruitisolatedonwhitebackground171185291.jpg
Shutterstock 

Kako tačno pomaže

Naš nervni sistem je mreža neurona koji omogućavaju da brzo reagujemo na stresnu situaciju. Svaka senzorna intervencija, poput korišćenja čula ukusa ili mirisa, koja može da vas izvuče iz reakcije "bori se ili beži" je korisna.

- Čula su izvrsna jer naš mozak koristi senzore kako bi odredio da li smo uopšte u opasnosti ili nismo - komentariše američka psihoterapeutkinja Viktorija Riordan.

Međutim, kada imate napad panike, telu je teško da razlikuje šta predstavlja stvarnu opasnost, a šta ne. Tu na scenu dolazi senzorni alat, kao što je konzumacija limuna. Ova metoda se takođe naziva tehnika uzemljenja.

profimedia0317113997.jpg
Profimedia 

Kada nije od pomoći

Dr. Anders naglašava da ovaj metod ne važi za nekoga ko ima napad panike zbog intenzivnog iskustva koje je dožieo.

- Teskoba kao odgovor na nešto užasno i tragično je normalna reakcija i zapravo, rekla bih, opravdana. Na neki način je korisno da imate taj nalet adrenalina, jer je to deo reakcije koja vas pokreće da se borite ili bežite, tera vas na akciju. Ono što nije dobro jeste kada telo proizvodi isto fiziološko iskustvo u odsutnosti stresora - poručuje dr Anders.

Prenela: N.R.

Izvor: Huffpost.com/Zdravlje.Kurir.rs