Da li vam ikada desilo da ste neumorno radili ka nekom cilju, samo da biste se osetili isprazno ili ravnodušno kada ste ga konačno postigli?

Možda ste primetili i da osobe za koje biste rekli da su upešne nisu uvek dobro raspoložene kao što biste očekivali. Klinički psiholog i psihoterapeut Aleksandra Janković naglašava da nas naša očekivanja često sprečavaju da doživimo istinsku radost.

- Prevelika stremljenja često blokiraju sadašnju i buduću akciju. Jedna je stvar imati ambiciju, imati motiv samoaktualizacije, ali previsoko postavljena lestvica, bez realističnih procena i bez sagledavanja stvari koje mogu da osujete taj cilj, dovodi do ozbiljnog nezadovoljstva - kaže psihoterapeut.

Često se dešava da ljudi za sebe planiraju sasvim drugačiji život posle ispunjenja tako visoko postavljenog cilja. Čak iako ulože ogroman napor da ga ostvare, nakon toga mogu da imaju sindrom izduvanog balona. Toliko se potroše da više ne osećaju ni radost, ni zadovoljstvo.

aleksandra-jankovic.jpg
Privatna Arhiva 

- Ukolko neko sebi, primera radi, zacrta da će osvojiti pet medalja, a osvoji dve, na pobedničkom postolju može da stoji očajan zato što nije ispunio svoj cilj. Pored njega ovaj što je osvojio bronzu može da se raduje kao da je dobio sedmicu na loto-u - naglašava naša sagovornica.

Korak po korak

Visoki standardi mogu da dolaze iz postavke da sve mora da bude savršeno i da ništa ispod toga nije dovoljno dobro. Razvija se nezdrav perfekcionizam, tako da i kad dođe rezultat, nema radosti.

- Ljudi zaboravljaju s kakvim motivom su počeli. Zaboravljaju da kratkoročno planiranje i primicanje ka cilju korak po korak dozvoljava da uživate u samom procesu, da posmatrate rezultate svog rada umesto da se preterano forsirate tako da ne možete da izdržite. Na kraju, kada zaista ostvarite nešto lepo, sećaćete se i zabavnih momenta.

Ovde i sada

Život je ono što vam se dešava između planova za život, podseća naša sagovornica na čuvenu frazu i naglašava važnost uživaja u samom procesu realizacije namera, nasuprot odlaganju zadovoljstva.

profimedia0666001860.jpg
Profimedia 

- To je suština. Razlika između pobednika i gubitnika je u tome što će gubitnik kada naiđe bilo koja prepreka i osujećenje (a naići će) neprekidno razmišljati o porazu, o tome kako je to moglo da se dogodi, analizirati sve, vraćati se u prošlost, prisećati se detalja. Pobednik je onaj koji kaže: ”dobro, ovo je ovako ispalo, da vidimo šta sad možemo dalje”. Život treba posmatrati i kao nešto što nije u potpunosti pod našim kontrolom. Pobednik planira iz pozicije “sada i ovde”, a gubitnik se hronično vraća unazad. Kada su pitali Moniku Seleš, a isto važi i za Novaka Đokovića, o čemu razmišlja u trenucima kada gubi meč, odgovorila je: “o sledećem udracu”.

Očekivanja u odnosima

Ljudi koji imaju visoka očekivanja od sebe u velikoj meri ih projektuju na druge, opominje naša sagovornica. Možda su prema drugima ipak malo blaži, dodaje.

- Generalno, u pitanju je uvek problem same te osobe. Iz svog osećanja neadekvatnosti, ljudi često pokušavaju da kompenzuju svoje promašaje i nedostatke, zapravo “leče” svoje frustracije: “ja sam završila fakultet, moja deca će morati da ga završe, da doktoriraju”… Znači, opterećujete tu drugu osobu, ne dajete joj slobodu da bude ono što jeste - objašnjava psiholog.

stockphotomothergivingwarningtoyoungboyusingsmartphone267543887.jpg
Shutterstock 

Velika očekivanja od partnera su takođe česta pojava, a ono što je najopasnije u tom odnosu jeste da pod teretom vaših htenja ta osoba postane nezadovoljna.

- Adresiraju se najmanje mane, uvek se traži još nešto… Naravno, tražite zapravo virtuelnu ličnost, jer ne postoje ljudi koji su toliko idealni da odgovore svim našim nadanjima - poručuje.

Nataša Lazović

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.