5 znakova da neko ima narcisoidni poremećaj: Ovaj problem sve više prisutan kod mlađe populacije

Čak 10 do 15 odsto opšte populacije ima poremećaj ličnosti, od kojih je svaki šesti narcisoidni poremećaj. To ukazuje da živimo u vremenu u kojem je narcizam savremenog čoveka sve prisutniji u patološkom smislu.

- Međutim, može imati i nezdrave karakteristike - upozorava on. Onda je u pitanju patološki narcizam.

Zdrav narcizam vezuje se za mentalni sklad, zdravo samopouzdanje, realističnu sliku o sebi i drugima. Za bolje razumevanje važno ga je povezati sa psihološkom organizacijom ličnosti.

3 nivoa nezdrave organizacije ličnosti

- Psihodinamske teorije opisuju tri nivoa nezdrave organizacije ličnosti, koje na neki način opisuju koliko je čovek daleko od autentične istine o sebi i bliskim ljudima - kaže profesor.

• Nivo organizacije koji je najbliži istini, ili mentalnom zdravlju, je neurotični nivo. Uključuje relativno blage poremećaje, odnosno neurotični i anksiozni spektar.
• Suprotnost ovom nivou je psihotični nivo, povezan sa ozbiljnim distorzijama u iskustvu stvarnosti.
• Između neurotičnog i psihotičnog nivoa postoji granična organizacija ličnosti, u okviru koje se nalazi narcistički poremećaj ličnosti, kako je objašnjeno u stručnoj literaturi.

Kod narcisoidnog poremećaja, ovaj rascep ostaje dominantan čak i u odraslom dobu, tako da ljudi sebe vide ili kao izuzetno dobre, ili kao loše i beznadežne.

Američki psihijatar i psihoanalitičar Vamik D. Volkan sistematski je istraživao odnos između patološkog narcizma i fenomena osvete. Model je primenio i na objašnjenje sukoba na društvenom nivou, uključujući i pokušaje da se objasne određeni ratovi u svetu krajem 20. veka.

Slikovito rečeno, patološki narcisi su kao nezrela deca koja će se, kada ne dobiju željenu igračku ili čokoladu, baciti na pod, vrištati, histerisati i smatrati se žrtvama nepravde. Slika koju grade o sebi obično je u snažnom neslaganju sa stvarnom slikom.

Takvi ljudi problem vide isključivo u drugima, pa, uronjeni u lažni svet i ponižavajući druge, ne čine ništa da se suoče sa dubokim kompleksima inferiornosti.

- Loša osećanja prema sebi privremeno se smiruju vređanjem drugih - objašnjava doktorka.

Psihoterapija nudi dublje razumevanje problema. Istraživanja pokazuju da je kontinuiranim radom i postepeno nezdrave narcisoidne mehanizme moguće zameniti zdravijim.

- Empatija i zahvalnost pomažu u razumevanju i borbi protiv nezdravog narcizma - kaže dr Marčinko.

Dobri odnosi sa drugim ljudima su neophodni za bolje mentalno zdravlje i osećaj ispunjenosti. Zahvalnost je direktno povezana sa mentalnim zdravljem, a istraživanja pokazuju da su ljudi sa višim nivoom zahvalnosti srećniji i imaju bolje odnose.

Prenela: N.R.

Izvor: 24sata.hr/Zdravlje.Kurir.rs