Ekstremne temperature mogu biti neprijatne za svakoga i predstavljaju rizik po zdravlje, uključujući toplotni udar, iscrpljenost usled vrućine, kao i kardiovaskularne i respiratorne probleme. Toplotni talasi predstavljaju poseban rizik za osobe sa mentalnim oboljenjima poput depresije ili šizofrenije.
Međutim, sve više dokaza ukazuje da ekstremna vrućina može imati i opasne posledice po mentalno zdravlje, naročito kod osoba sa mentalnim problemima.
- Svi mi osećamo određene promene u ponašanju kada je napolju ekstremno toplo - kaže dr Robin Kuper, vanredna profesorka na Odeljenju za psihijatriju i bihejvioralne nauke Medicinskog fakulteta Univerziteta Kalifornije u San Francisku i predsednica i suosnivačica Mreže za klimatsku psihijatriju (Climate Psychiatry Alliance).
Toplota može uticati na svakoga – izazvati razdražljivost, pogoršati pažnju, pamćenje, brzinu reagovanja i san, navodi Američka psihijatrijska asocijacija (APA). Kod osoba sa određenim mentalnim stanjima, ti efekti mogu biti dodatno izraženi.
Pored toga, određeni lekovi koji se koriste za lečenje psihijatrijskih stanja (poput antidepresiva i antipsihotika) mogu uticati na to kako telo reguliše toplotu, a ponekad i samo oboljenje remeti termoregulaciju tela, kaže APA.
Kod osoba sa nekim mentalnim problemima, ove promene mogu povećati rizik od opasnih simptoma i ponašanja, dodaje dr Kuper.
- Ekstremna vrućina kod nekih osoba sa psihijatrijskim oboljenjima povezana je sa porastom agresije i nasilnog ponašanja.
Takođe, EPA (Agencija za zaštitu životne sredine) izveštava da se toplotni talasi sve češće javljaju u većim američkim gradovima – dok su šezdesetih godina bili u proseku dva puta godišnje, u poslednjim decenijama javljaju se u proseku šest puta godišnje.
Sezona toplotnih talasa sada u proseku traje 49 dana duže nego što je to bio slučaj 1960-ih.
Zbog toga što su ovi vremenski ekstremi sve češći i dugotrajniji, dr Kuper naglašava da je važno razumeti kako ta toplota konkretno utiče na mentalno funkcionisanje i dobrobit, naročito kod osoba sa mentalnim oboljenjima.
Podaci koji pokazuju kako toplota utiče na mentalno zdravlje
Između 2010. i 2019. godine, bolnice širom SAD zabeležile su porast poseta hitnim službama zbog mentalnih problema tokom perioda ekstremne vrućine, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu JAMA Psychiatry.
- Otkrili smo da je porast letnjih temperatura povezan sa povećanim stopama dolazaka u hitnu pomoć zbog mentalnog zdravlja – bilo da je reč o poremećajima raspoloženja, anksioznosti i stresnim poremećajima, šizofreniji, poremećajima upotrebe psihoaktivnih supstanci, pa čak i samopovređivanju - navodi dr Amruta Nori-Sarma, glavna autorka studije i vanredna profesorka na Odeljenju za zaštitu životne sredine pri Bostonskom univerzitetu.
Druge studije ukazuju na to da toplotni talasi mogu čak imati i fatalne posledice za osobe sa određenim mentalnim problemima.
Jedna studija iz 1998. godine objavljena u časopisu Psychiatric Services otkrila je da su pacijenti u državnim psihijatrijskim bolnicama u Njujorku imali duplo veći rizik od smrti tokom toplotnog talasa u poređenju sa opštom populacijom. Autori su zaključili da su i sama oboljenja, kao i upotreba antipsihotika, mogli doprineti toj korelaciji.
Zašto ekstremna vrućina pogoršava mentalno zdravlje?
Iako naučnici još uvek nisu utvrdili tačan mehanizam, dr Kuper smatra da je verovatno reč o više međusobno povezanih faktora.
Evo pet ključnih razloga:
Toplota može ometati rad mozga
Ekstremne temperature mogu narušiti funkcionisanje mozga na više načina.
Hipotalamus – deo mozga koji reguliše telesnu temperaturu, ali i glad, žeđ, raspoloženje, seksualni nagon, krvni pritisak i san – može lošije funkcionisati kada je osoba sa određenim zdravstvenim stanjem izložena toploti, objašnjava dr Kuper.
Studije su pokazale da visoka temperatura može narušiti kratkoročnu memoriju i pažnju. Na primer, istraživanje objavljeno 2018. u časopisu PLOS Medicine otkrilo je da su studenti koji su učili u prostorijama bez klime tokom toplotnog talasa imali 13,4 odsto lošije rezultate na kognitivnim testovima od svojih kolega koji su bili u klimatizovanom prostoru.
Vrućina može takođe ometati delovanje serotonina – neurotransmitera koji reguliše raspoloženje i smanjuje agresiju, navodi Svetski ekonomski forum.
Iako je potrebno još istraživanja, očigledno je da hemija mozga igra važnu ulogu u načinu na koji reagujemo na toplotu.
Određena mentalna stanja otežavaju regulaciju telesne temperature
- Postoje dokazi da i samo mentalno oboljenje može negativno uticati na sposobnost tela da se hladi - kaže dr Kuper.
Na primer, prema istraživanju objavljenom u časopisu Schizophrenia Research, osobe sa šizofrenijom teže se prilagođavaju visokim temperaturama u poređenju sa osobama koje nemaju to stanje. Novija studija je pokazala da je izloženost toploti povezana sa povećanim rizikom od hospitalizacije kod osoba sa šizofrenijom.
Lekovi za mentalne probleme mogu uticati na termoregulaciju
Lekovi koji se koriste za ublažavanje simptoma mentalnih oboljenja – poput antidepresiva i antipsihotika – mogu menjati način na koji telo reaguje na toplotu, navodi APA.
Pored antipsihotika, i osobe koje koriste antiholinergike (koji se nekad propisuju kod depresije) i lekove protiv anksioznosti, imaju veći rizik od hospitalizacije tokom toplotnih talasa, pokazuje studija objavljena u časopisu European Psychiatry.
Autori studije preporučuju da osobe koje koriste psihijatrijsku terapiju obavezno razgovaraju sa svojim lekarima o rizicima i benefitima nastavka terapije u uslovima ekstremne vrućine.
Visoke temperature otežavaju spavanje
Kada nas pogodi toplotni talas, često se poremeti i naš san. Stručnjaci veruju da loš kvalitet sna može imati dodatne posledice za osobe sa mentalnim oboljenjima. Istraživanja su jasno pokazala da nedostatak sna može pogoršati simptome poremećaja raspoloženja, poput anksioznosti i depresije.
- Poremećen san i nelagodnost tokom dana usled ekstremne toplote mogli bi biti biološki mehanizmi koji doprinose povećanom broju poseta hitnim službama, pa bi pacijenti trebalo da obrate pažnju na te pojave - kaže dr Amruta Nori-Sarma.
Rizik od dehidratacije je veći tokom toplotnih talasa
Bilo ko može dehidrirati tokom ekstremno toplih dana, navodi Mayo klinika. Kod osoba sa mentalnim poremećajima, dehidratacija može dodatno oslabiti kognitivne funkcije i smanjiti efikasnost lekova, što može pogoršati simptome mentalnog zdravlja, objašnjava dr Kuper.
Kako se zaštititi od vrućine?
Važno je da svi, a posebno osobe sa postojećim mentalnim stanjima, proaktivno vode računa o rashlađivanju tokom toplotnih talasa.
Dr Kuper preporučuje da razgovarate sa svojim izabranim lekarom, psihijatrom i psihologom– o rizicima koje nosi ekstremna vrućina i da se zajednički napravi plan prevencije pre nego što toplota nastupi.
Evo nekoliko jednostavnih, ali delotvornih saveta koje preporučuje Climate Psychiatry Alliance:
- Održavajte prostor rashlađenim: Spustite roletne da sprečite ulazak toplote i koristite ventilator. Imajte na umu da ventilatori prestaju da budu efikasni ako je temperatura u prostoriji iznad 32–35 °C.
- Tuširajte se hladnom vodom: Kratko tuširanje ili stavljanje hladne krpe na lice, vrat ili ruke može pomoći da rashladite telo.
- Nosite adekvatnu odeću: Najbolji izbor su lagani, pamučni materijali koji omogućavaju koži da „diše“. Kada izlazite napolje, nosite šešir i naočare za sunce.
- Pijte dovoljno vode: Hidrirajte se redovno tokom dana. Izbegavajte kofein i alkohol jer mogu dodatno dehidrirati telo.
Prema preporukama Nacionalnih akademija nauka, inženjeringa i medicine (NASEM), žene bi trebalo da unose oko 2,7 litara vode dnevno, a muškarci oko 3,7 litara – a tokom toplih dana i više od toga. - Pronađite rashlađeno mesto: Posetite klimatizovani tržni centar, biblioteku, knjižaru ili posebno obeležene rashladne centre u zajednici. I nekoliko sati dnevno u klimatizovanom prostoru može napraviti veliku razliku, kaže dr Kuper.
- Uzimajte terapiju redovno: Ne preskačite lekove osim ako vam lekar izričito ne savetuje drugačije.
- Napravite plan za pomoć: Dogovorite se unapred sa prijateljem ili članom porodice da vas obiđe ili pozove tokom toplotnog talasa, naročito ako se osećate loše.
Zdravstveni problemi izazvani toplotom – znaci koje treba pratiti
Obratite pažnju na simptome toplotne iscrpljenosti, koja nastaje kada se telo pregreje.
Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), simptomi uključuju:
- obilno znojenje
- slab i ubrzan puls
- mučninu ili povraćanje
- malaksalost ili umor
Ako primetite ove simptome, odmah se premestite u hladovinu ili klimatizovan prostor, popijte vodu, rashladite telo vlažnim peškirima, ventilatorom ili hladnim tušem, savetuje Mayo klinika.
Još ozbiljnije stanje je toplotni udar, koji nastaje kada telesna temperatura dostigne najmanje 40 °C.
Neki od simptoma su:
- koža koja je suva, crvena, vrela ili vlažna
- ubrzan puls
- glavobolja, vrtoglavica
- mučnina ili nesvestica
U slučaju toplotnog udara, odmah potražite hitnu medicinsku pomoć. Osobe u vašem okruženju trebalo bi da pokušaju da vas rashlade, ali ne smete da pijete tečnost dok čekate lekare, upozorava Mayo klinika.
Izvor: everydayhealth.com/Zdravlje.Kurir.rs
Kako ekstremne vrućine utiču na naše telo? Spisak ima čak 16 stavki, od glavobolja do otkazivanja bubrega
