5 namirnica koje se preporučuju kod problema sa štitnom žlezdom: Sadrže antioksidante, vitamine i smanjuju upalu

Štitna žlezda je jedna od najvažnijih žlezda u našem organizmu. Njeno pravilno funkcionisanje ključno je za održavanje celokupnog zdravlja. Tatjana Popović, health coach i nutricionista objašnjava šta je TSH hormon, kako utiče na regulaciju štitne žlezde i koje su preporučene navike u ishrani za sve one koji imaju poremećaj rada štitne žlezde.

Štitasta, ili štitna žlezda, proizvodi dva glavna hormona: tiroksin (T4) i trijodotironin (T3). Ovi hormoni sadrže jod, koji je esencijalan za njihovu sintezu, te utiču na gotovo svaku ćeliju u telu, regulišući metaboličku stopu, odnosno brzinu kojom telo koristi energiju.

Regulacija metabolizma

Jedna od glavnih funkcija štitne žlezde je regulacija metabolizma. Hormoni štitne žlezde povećavaju metaboličku aktivnost u ćelijama, što utiče na brzinu sagorevanja kalorija i proizvodnju energije. Ovo je ključno za održavanje optimalne energije, ali i opšteg zdravlja čoveka.

Kontrola telesne temperature

Hormoni štitne žlezde pomažu u održavanju telesne temperature. Oni stimulišu proizvodnju toplote u ćelijama, što pomaže telu da ostane toplo i funkcioniše optimalno u različitim temperaturnim uslovima.

Sistem za varenje

Hormoni štitne žlezde utiču na pokretljivost creva, pomažući u regulaciji probave i apsorpcije nutrijenata, te je pravilna funkcija štitne žlezde esencijalna za efikasno varenje hrane i prevenciju problema kao što su zatvor ili sindrom iritabilnog creva.

Rast i razvoj

Kod dece, hormoni štitne žlezde su ključni za normalan rast i razvoj. Oni utiču na razvoj mozga i nervnog sistema, kao i na rast kostiju i mišića. Nedostatak hormona štitne žlezde tokom ranog razvoja može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući mentalne probleme i usporen fizički razvoj.

Ukratko, štitasta žlezda je centralni regulator mnogih vitalnih funkcija u organizmu i njeno pravilno funkcionisanje je ključno za održavanje ravnoteže i zdravlja tela, te svaki poremećaj u njenom radu može imati značajne posledice po opšte stanje organizma i zdravlje čoveka.

Koji su glavni simptomi oboljenja štitne žlezde?

Oboljenja štitne žlezde mogu značajno uticati na kvalitet života zbog širokog spektra simptoma koji variraju u zavisnosti od vrste poremećaja. Štitna žlezda može proizvesti previše ili premalo hormona, što dovodi do stanja poznatih kao hipertireoza i hipotireoza. Razumevanje simptoma ovih stanja može pomoći u pravovremenom prepoznavanju i lečenju problema sa štitnom žlezdom.

Simptomi kod hipotireoze

Nasuprot hipertireozi, hipotireoza podrazumeva smanjenu proizvodnju hormona. Ovo stanje uzrokuje simptome poput umora, povećanja telesne težine, osećaja hladnoće, suve kože, zatvora i depresije. Dodatni simptomi mogu uključivati gubitak kose, slabost mišića i osetljivost na hladnoću.

Šta je TSH hormon i kako utiče na regulaciju rada štitne žlezde?

TSH, ili tiroid-stimulirajući hormon, proizvodi se u hipofizi, maloj žlezdi smeštenoj u bazi mozga. Ima ključnu ulogu u regulaciji rada štitne žlezde, što je esencijalno za održavanje ravnoteže hormona u organizmu. Osim toga, TSH stimuliše štitnu žlezdu da proizvodi dva glavna hormona: tiroksin (T4) i trijodotironin (T3).

Kada nivo hormona štitne žlezde u krvi padne, hipofiza reaguje lučenjem većih količina TSH hormona, nakon čega ovaj hormon signalizira štitnoj žlezdi da poveća proizvodnju T4 i T3 hormona. Oba hormona su od vitalnog značaja za regulaciju metabolizma, kontrolu telesne temperature, i mnoge druge fiziološke procese.

Regulacija TSH hormona

• Hipotalamo-hipofizno-tiroidna osovina: Hipotalamus u mozgu proizvodi hormon koji oslobađa tirotropin (TRH), koji stimuliše hipofizu da luči TSH. Ovaj složeni mehanizam omogućava preciznu kontrolu nivoa hormona u krvi.
• Povratni signali hipofizi: Kada nivo T4 i T3 hormona poraste, oni šalju signal hipofizi da smanji lučenje TSH, čime se održava hormonska ravnoteža. Na ovaj način telo proizvodi tačno onoliko hormona koliko je potrebno.
• Uloga T4 i T3: T4 hormon se u telu pretežno konvertuje u T3, koji je biološki aktivniji, te direktno utiče na gotovo sve ćelije u telu, pomažući u regulaciji metabolizma i energetske ravnoteže.

Ko i zbog čega treba da ispita TSH hormone?

Ispitivanje TSH hormona preporučuje se osobama sa simptomima koji potencijalno ukazuju na poremećaj štitne žlezde, kao i onima sa porodičnom istorijom bolesti štitne žlezde. Takođe, trudnicama i ženama koje planiraju trudnoću često se savetuju da provere nivo TSH hormona, jer hormoni štitne žlezde igraju vitalnu ulogu u razvoju fetusa.

Šta označava povišen TSH hormon?

Povišen nivo TSH hormona obično ukazuje na hipotireozu, što znači da štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona. Ovo stanje može biti rezultat autoimunih bolesti poput Hašimotovog sindroma, kao i određene terapije zračenjem ili operacija štitne žlezde.

Šta označava snižen TSH hormon?

Sniženi nivo TSH hormona može ukazivati na hipertireozu, stanje gde štitna žlezda proizvodi previše hormona. Ovo može biti posledica Gravesove bolesti ili upale štitne žlezde.

Koje su referentne vrednosti TSH hormona u trudnoći?

Tokom trudnoće, referentne vrednosti TSH hormona se menjaju zbog hormonskih promena u telu. Ipak, neke optimalne vrednosti u prvom tromesečju su između 0,1 i 2,5 mIU/L, u drugom tromesečju između 0,2 i 3,0 mIU/L, a u trećem tromesečju između 0,3 i 3,0 mIU/L.

Kako se vrednosti menjaju u odnosu na uzrast i pol?

Referentne vrednosti TSH hormona variraju zavisno od uzrasta i pola. Vrednosti se razlikuju među različitim starosnim grupama, kao i između muškaraca i žena. Kod starijih osoba, vrednosti mogu biti nešto više zbog prirodnog procesa starenja.

Referentne vrednosti mogu varirati zavisno od laboratorija, te metoda i opreme koja se koristi za analize. Bitno je da se vrednosti tumače od strane stručnjaka, odnosno lekara, da se uradi pregled, uzimajući u obzir sve simptome i ostale relevantne laboratorijske nalaze.

Kakva ishrana i namirnice su preporučljivi osobama sa poremećajem štitne žlezde?

Pravilna ishrana može značajno doprineti zdravlju štitne žlezde i pomoći u ublažavanju simptoma povezanih sa njenim poremećajem. U nastavku su navedene nutritivno bogate namirnice koje mogu podržati funkciju štitne žlezde, smanjiti upalu i poboljšati ukupno zdravlje.

Sok od celera

Celer je poznat po svojim antiinflamatornim svojstvima i može pomoći u smanjenju upale štitne žlezde. Redovno konzumiranje soka od celera može poboljšati detoksikaciju organizma i podržati funkciju imuniteta. Celer je takođe bogat antioksidansima koji pomažu u neutralizaciji slobodnih radikala, čime se smanjuje oksidativni stres na štitnu žlezdu.

Ribe i školjke

Ribe i školjke su odličan izvor omega-3 masnih kiselina i joda, što je neophodno za pravilno funkcionisanje štitne žlezde. Omega-3 masne kiseline pomažu u smanjenju inflamacije i podržavaju zdravlje srca, što je posebno važno kod poremećaja štitne žlezde. Jod, koji se nalazi u morskim plodovima, ključan je za sintezu hormona štitne žlezde i može pomoći da se prevenira poremećaj kao što je hipotireoza.

Jaja

Jaja sadrže vitamin D, selen i jod, koji su važni za zdravlje štitne žlezde. Vitamin D je esencijalan za imunološku funkciju i može pomoći u smanjenju rizika od autoimunih bolesti štitne žlezde, dok je selen podrška konverziji hormona T4 u aktivni T3, čime se održava optimalna hormonska ravnoteža.

Bobičasto voće

Bobičasto voće bogato je antioksidansima koji pomažu u zaštiti štitne žlezde od oksidativnog stresa. Antioksidansi poput vitamina C i flavonoida u bobičastom voću mogu smanjiti inflamaciju i poboljšati imunološku funkciju. Redovna konzumacija bobičastog voća može takođe poboljšati kardiovaskularno zdravlje, što je važno za osobe sa poremećajem rada štitne žlezde.

Brazilski orah

Brazilski orah je jedan od najbogatijih izvora selena, minerala koji je esencijalan za funkciju štitne žlezde. Selen igra ključnu ulogu u sintezi i metabolizmu hormona štitne žlezde, kao i u zaštiti žlezde od oksidativnog oštećenja. Zato predlažem konzumiranje samo nekoliko brazilskih oraha dnevno jer na taj način možete osigurati dovoljan unos selena i podržati zdravlje štitne žlezde.

Gluten

Gluten može izazvati inflamatorne reakcije kod osoba sa autoimunim bolestima štitne žlezde. Kod osoba sa Hašimotov sindromom, unos glutena može pogoršati autoimunu reakciju, povećavajući inflamaciju u telu. Pored toga, gluten može ometati apsorpciju esencijalnih nutrijenata, što dodatno opterećuje funkciju štitne žlezde.

Prerađena i brza hrana

Prerađena hrana često sadrži aditive i konzervanse koji mogu negativno uticati na funkciju štitne žlezde, uzrokovati hormonalne disbalanse i povećati rizik od inflamatornih procesa. Takođe, prerađena hrana je obično bogata transmastima i rafinisanim šećerima, što može dodatno pogoršati simptome poremećaja štitne žlezde.

Masna i pržena hrana

Masne i pržene namirnice često sadrže visoke nivoe zasićenih masti i transmasti, koje su povezane sa povećanom inflamacijom u telu. Redovna konzumacija ovakvih namirnica može ometati efikasnost lekova za štitnu žlezdu i negativno uticati na zdravlje.

Preteran unos kofeina

Kofein može ometati apsorpciju lekova za štitnu žlezdu i pogoršati simptome hipertireoze. Visok unos kofeina može izazvati nervozu, anksioznost i ubrzan rad srca, što su simptomi koji se već javljaju kod hipertireoze. Takođe, kofein može smanjiti efikasnost tretmana za hipotireozu, što može dovesti do daljeg pogoršanja stanja.

Prenela: O.M.

(izvor: Totallywellness.rs/Zdravlje.Kurir.rs)

Bonus video: