Sunčanica je akutno oštećenje mozga koje nastaje usled dugotrajnog izlaganja glave i potiljka sunčevom zračenju bez adekvatne zaštite, a podložne su joj starije osobe, deca, rekonvalescenti, ćelave osobe i alkoholisane osobe, kaže prim. dr Marija Radulović, specijalista urgentne medicine.
- Praćena je povišenom telesnom temperaturom, glavoboljom, vrtoglavicom, mučninom, povraćanjem, umorom, grčevima, ubrzanim pulsom i suvom kožom - objašnjava doktorka.
Ovakvim osobama treba pružiti prvu pomoć, što znači premestiti ih sa sunca u hladovinu ili klimatizovane prostorije, raskomotiti, polivati vodom, davati hladne napitke (vodu ili rashlađene biljne čajeve) - nikako kafu i alkohol. Kontrolisati telesnu temperaturu sve dok ne padne ispod 38°C, kada možemo prestati sa rashlađivanjem. Za dalje preglede i lečenje obratiti se lekaru.
Toplotni udar opasniji
Toplotni udar je veoma ozbiljan zdravstveni problem koji zahteva hitnu medicinsku pomoć. Za razliku od sunčanice, osoba ne mora da bude izložena suncu, već samo toploti.
- Nastaje nakon dužeg izlaganja visokim temperaturama, najčešće u kombinaciji sa dehidratacijom, i pogađa starije ljude koji žive u stanovima i kućama bez klima uređaja ili dobrog protoka vazduha, ljude koji ne piju dovoljno vode, imaju hronične bolesti, one koji konzumiraju velike količine alkohola, odojčad i malu decu, kao i radnike pored visokih peći, pekare i vozače u neklimatizovanim vozilima - navodi naša sagovornica.
Simptomi toplotnog udara su visoka temperatura (preko 40°C), gubitak svesti (često prvi znak), jaka i pulsirajuća glavobolja, vrtoglavica, osećaj nesvestice, crvena, topla i suva koža, slabost mišića ili grčevi, ubrzan rad srca, promene ponašanja kao što su konfuzija, dezorijentacija ili teturanje, ubrzano i plitko disanje.
- Sumnja da neko ima toplotni udar je indikacija da se odmah pozove hitna pomoć (194). Svako odlaganje lekarske pomoći može da bude fatalno - upozorva prim. dr Marija Radulović.
Dok čekate da stigne ekipa hitne pomoći, obavezno započnite pružanje prve pomoći tako što ćete osobu premestiti u hladovinu ili klimatizovanu prostoriju i raskomotiti je.
- Usmerite ventilator da duva u ugroženu osobu ili mašite nečim oko nje da je rashladite vazduhom. Takođe, jako je važno rashlađivanje vodom (vlažnim sunđerom, vodom iz baštenskog creva, potapanjem u kadu napunjenu vodom ili tuširanjem u tuš kabini), a pakete leda, ukoliko imate, stavite ispod pazuha pacijenta, na vrat, prepone i leđa. Ukoliko je moguće, izmerite telesnu temperaturu i pokušajte da je spustite na 38°C - savetuje.
Kako da se zaštitite?
Da bismo sprečili sunčanicu i toplotni udar, kada je toplotni indeks visok, najbolje je da ostanete u klimatizovanom prostoru. Ako već morate da izađete napolje, nosite laganu pamučnu odeću svetlih boja, zaštitite glavu šeširom, rehidrirajte se vodom (najmanje osam čaša dnevno, i više u zavisnosti od potrebe organizma), i izbegavajte alkohol i kafu. Hronični bolesnici bi trebalo da redovno uzimaju svoju terapiju i nikako je ne koriguju na sopstvenu ruku.
- Ukoliko živite u stanu ili kući bez ventilatora ili klima uređaja, pokušajte da provedete najmanje dva sata dnevno u toku najtoplijeg dela dana u klimatizovanom okruženju. Kuću provetravajte rano ujutru, a zatim spustite roletne i navucite zavese. Noću držite otvorene prozore - poručuje doktorka.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
